BEOGRAD - Svima je jasno da više nije moguće voditi politiku na dva odvojena koloseka - jedan EU, drugi Kosovo, jer su se oni isprepletali i postali jedan, izjavila je potpredsednica vlade Suzana Grubješić.
"To znači da napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija najdirektnije i isključivo zavisi od rešavanja kosovskog pitanja. Ko ne veruje, neka pogleda zaključke sa sastanka Saveta ministara EU u kojima se određivanje datuma za početak pregovora direktno vezuje za nastavak dijaloga i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", precizirala je ona.
Grubješićeva takođe, ističe, da to ne znači da Srbija odustaje od zaštite legitimnih interesa Srba na Kosovu, niti da će priznati nezavisnost Kosova.
"Tražiti od Srbije da prizna nezavisnost Kosova je loša i neprihvatljiva poruka pojedinih evropskih zvaničnika, naročito kad imate u vidu da pet članica EU to nije učinilo, a da Srbija još nije ni započela pregovore o članstvu", kaže potpredsednica vlade.
Prema njenim rečima, vlada je u prva četiri meseca pokazala racionalnost i fleksibilnost, najpre primenjujući sve sporazume iz tehničkog dijaloga, a naročito otvarajući politički dijalog s kosovskim Albancima, kakvog nije bilo u poslednje tri decenije.
"Premijer Ivica Dačić nije čekao da siđe s vlasti da bi se rukovao s Hašimom Tačijem, već je to učinio na početku mandata. I nije se sručilo nebo na Srbiju nakon toga, jer su svi svesni da bez dijaloga nema dogovora niti izvesnosti za opstanak Srba na Kosovu", navodi ona.
Na pitanje šta tačno znači normalizacija odnosa sa Prištinom, jer se to različito tumači u Srbiji i izvan nje, Grubješićeva je rekla to ne podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova i to je jasno svim stranama u dijalogu.
"Ali, normalizacija jeste primena sporazuma o pečatu, katastru, matičnim knjigama, diplomama... O svemu što na bilo koji način olakšava svakodnevni život ljudi na Kosovu. Normalizacija jeste i otvaranje političkog dijaloga i primena sporazuma o integrisanom upravljanju prelazima. Normalizacija je i nalaženje rešenja za sever Kosova, imovinsko-svojinska pitanja i povratak prognanih Srba i ostalih nealbanaca", istakla je ona.
Govoreći o regionalnoj saradnji, potpredsednica Vlade je ukazala da važan deo evropskih integracija i podrazumeva se da Srbija treba da sarađuje sa svim susednim državama.
"Ne bih rekla da su odnosi sa susedima pogoršani, osim ako neko misli da šetnje po Brionima predstavljaju srž i suštinu dobrosusedskih odnosa. Premijer Dačić je odmah po izboru otišao u BiH, a predsednik Nikolić je nedavno bio u Makedoniji i Mađarskoj", istakla je ona.
Grubješićeva je, ipak, ukazala da je Srbiju pogodila je odluka Haškog tribunala o oslobađanju Gotovine i Markača, jer je sramna i skandalozna, i podsetila na eksploziju palanačkog nacionalizma u Hrvatskoj, od suza radosnica estradnih zvezda, pa do samog vrha države.
"Ponosna sam na činjenicu da je Srbija, ovakva kakva je, nesavršena i nedovršena, ipak jedina multietnička država u regionu u kojoj 26 nacija živi i ostvaruje svoja prava", rekla je ona i dodala:"Ja nemam problem da se suočim sa prošlošću, ali imam problem kad se ni 17 godina posle "Bljeska" i "Oluje" ne zna i ne želi da se sazna ko je pobio i proterao Srbe iz Hrvatske.
Razumem da svaka nacija ima svoje iskrivljeno ogledalo i svoju verziju prošlosti, ali mi je teško da razumem da je pravda koju deli Haški tribunal tako selektivna i jednostrana, a Tribunal je osnovan upravo da bi ako ne pomirio, onda makar primirio zavađene narode bivše Jugoslavije".
Ona nije želela da licitira datumima za bilo koju fazu priključenja Srbije EU, ocenjujući da su neogovorna licitiranja doprinela padu podrške Uniji.
"Malo je verovatno da ćemo dobiti datum za otpočinjanje pregovora pre proleća naredne godine, ali s pravom smo očekivali da 10. decembra Savet prepozna i napore i napredak Srbije u procesu normalizacije odnosa sa Prištinom", dodala je ona.
Prema njenim rečima, pravosuđe i temeljna prava, odnosno pravda, sloboda i bezbednost, ostaju ključna i najteža poglavlja za pregovore.
"U Srbiji će najteže biti da se isprave greške iz prethodne, rekla bih takozvane reforme pravosuđa, vratiti na posao sudije i tužioce na osnovu odluke Ustavnog suda, uraditi novu mrežu sudova jer je ova postojeća nefunkcionalna i neefikasna", ocenila je Grubješićeva.
Ona je istakla da je borba protiv korupcije jedan je od prioriteta vlade, podsetivši da prethodna za četiri godine nije uspela da donese čak ni Strategiju za borbu protiv korupcije, a kamoli da se ozbiljno bori protiv te endemske bolesti koja do samih temelja razara društvo.
"Cilj je da konačno dobijemo nezavisno i efikasno sudstvo, administraciju čistih ruku i da razbijemo mit da je korupcija urođena u Srbiji, maltene zapisana u genetskom kodu", naglasila je Grubješićeva.
Na pitanje zašto Srbija toliko kasni, ona je rekla da ne želi da traži opravdanja i izgovore, ali da može da kaže da je previše vremena potrošeno u preispitivanju da li uopšte treba da idemo u Evropu.
"Dok u Sloveniji i Hrvatskoj, pa i u Crnoj Gori, te dileme nije bilo, bez obzira na to ko je bio na vlasti, mi smo se davili u istorijskim i geopolitičkim tezama i antitezama, zaboravljajući da vreme ne radi za nas i da vozovi prolaze. Naježim se kad i danas neko postavi pitanje - kuda ide Srbija? Pa, ide tamo gde istorijski, geografski, kulturno i ekonomski pripada", rekla je Grubješićeva.
Upitana da li je pretvaranje URS u stranku rukovođeno i indicijama da će naredne godine biti vanredni izbori, i da li je URS za njih spremna, ona je rekla da "u Srbiji uvek postoje indicije da će biti vanrednih izbora, to je postalo opšte mesto".
"Sve ozbiljne stranke uvek su spremne za izbore. Ko se izbora boji, ne treba da se bavi politikom. Da li će ih biti sutra ili za četiri godine ne zavisi od URS-a. Kad god da budu, mi smo spremni da kao i do sada iznenadimo i isprepadamo istraživače javnog mnjenja i tzv. nezavisne analitičare", istakla je Suzana Grubješić.
