I STRANI MEDIJI PIŠU: "KAKO PUTIN KORISTI DRAGANA ŠOLAKA DA BI UTICAO NA SRBIJU" Još jedna potvrda da je sve što smo pisali o Šolakovim ruskim vezama istina

Kurir je godinama pisao i razotkrivao poslove medijskog tajkuna Dragana Šolaka, raskrinkali smo Šolakov sistem za uklanjanje konkurencije kroz medijsku propagandu, politički uticaj, potkupljivanje i lobističku manipulaciju, raskrinkali smo njegove veze s Rusijom dok su njegovi mediji pod maskom "nezavisnog" novinarstva i antiruskog narativa držali zavesu za te i takve radnje svog vlasnika...

U tekstu "Eu Political Reporta navodi se:

"Godinama je balansiranje Srbije između Moskve i Brisela definisalo njenu spoljnu politiku. Sada, novootkriveni korporativni i finansijski zapisi ukazuju na to da je Kremlj pronašao neočekivani instrument za povlačenje tih političkih konce preko jednog od najpoznatijih balkanskih biznismena, Dragana Šolaka.

Prema višestrukim obaveštajnim procenama koje je pregledao EU politički izveštaj, švajcarski advokat Volfram Kuoni, bivši potpredsednik Gazprombanke Švajcarska, proveo je poslednju deceniju projektujući ofšor mreže koje su tiho ispreplitale ruski državni novac sa preduzećima zapadnog brenda.

Među tim vezama bile su strukture povezane sa Junajted grupom, Šolakovom regionalnom telekomunikacionom i medijskom imperijom čiji su vodeći kanali N1 TV, Nova TV i Danas sastavni deo srpskog novinskog pejzaža.

Dokumenti koje je video EU politički izveštaj ukazuju na to da su Kuoni i njegova supruga Marija upravljali sa više od 200 entiteta širom Švajcarske, Kipra, Lihtenštajna i Britanskih Devičanskih Ostrva, vozila koja su upravljala imovinom firmi povezanih sa Gazpromom, kao što je Strojgazkonsalting, kasnije umešan u finansiranje „Putinove palate“ na Crnom moru.

Dok je upravljao tim računima, Kuoni je takođe predsedavao Junajted medijom, što mu je omogućilo istovremeni uvid u ruske energetske tokove i najuticajniju redakciju u Srbiji.

Analitičari kažu da je to preklapanje važno.

„To je stvorilo savršen mehanizam pritiska. Finansijske mreže dizajnirane za izbegavanje sankcija presecale su se sa glavnim informacionim kanalom Srbije", rekao je jedan bezbednosni zvaničnik EU za portal.

Efekat je bio suptilan, mešajući narative Kremlja sa zapadnim brendiranjem.

Od 2022. godine pa nadalje, medijski ekosistem Srbije počeo je da odjekuje moskovskim temama o NATO-u i sankcijama. Šolakovi mediji, iako su se predstavljali kao liberalni i proevropski, nesrazmerno su dali vreme ruskim nacionalističkim glasovima poput Aleksandra Dugina. Tokom protesta u Beogradu leta 2025. godine, Duginova tvrdnja da je „Vučić gotov“ istaknuto se širila na N1, poruka koju su sami ruski državni mediji uglavnom ignorisali.

U isto vreme, lobistički frontovi koje je finansirao Šolak u Briselu, Balkanska inicijativa za slobodne medije (BFMI) i konsultantska kuća Hajgejt Advajzori, promovisali su rezolucije koje prikazuju predsednika Aleksandra Vučića kao autokratu koji potkopava slobodu štampe.

Posmatrači EU sada priznaju da su mnoge od tih kampanja potekle iz ekosistema Junajted grupe, dok su indirektno crpele kapital koji se pratio do Kuonijeve ofšor mreže.

Beogradski zvaničnici privatno opisuju situaciju kao „ucenu preko posrednika“. Kada Srbija preduzme korake koji se smatraju nedovoljno lojalnim Moskvi ili se bliže angažuje sa Zapadom, Šolakova medijska mreža pokreće talase neprijateljskog izveštavanja prikazujući vladu kao korumpiranu ili nestabilnu. Kada Beograd signalizira popustljiviji stav prema Rusiji, ton se omekšava. Obrazac, kažu zvaničnici, sugeriše da Kremlj može da kalibriše politički pritisak kroz Šolakov ekosistem, koristeći medijski uticaj zapadnog stila umesto otvorene prisile.

Ova metoda daje Moskvi uverljivu mogućnost poricanja, a istovremeno zadržava uticaj na rukovodstvo Srbije. Umesto direktnih pretnji ili prekida snabdevanja energijom, pritisak sada stiže kroz novinske cikluse, orkestrirane curenja informacija i narative koji narušavaju poverenje javnosti – alate efikasnije i mnogo teže za praćenje od tradicionalne diplomatije.

Da li će tužioci ili regulatori u Evropi delovati na vezu Kuoni-Šolak ostaje nejasno. Ali za diplomate koji prate Balkan, lekcija je već vidljiva: 2025. godine, Kremlju više nisu potrebni cevovodi da bi uticao na Srbiju; ima algoritme, bankovne račune i medijske udele", zaključuje u tekstu pprtal EU Political Report.

U nastavku pročitajte još neke od istraživačkih tekstova Kurira o slučaju Šolak.