KRISTOFER HIL U HAGU: Američki diplomata otkrio zašto je pristao da svedoči u slučaju Tači i gde je bio Rugova tokom bombardovanja

Pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu danas je nastavljeno svedočenje nekadašnjeg ambasadora SAD u Srbiji i Severnoj Makedoniji i člana pregovaračkog tima Ričarda Holbruka, Kristofera Hila, u postupku protiv bivših vođa terorističke OVK Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija.

Nakon advokata Jakupa Krasnićija, ispitivanje Hila započeo je tužilac Džejms Pač, koji mu je postavio pitanje o Džavitu Haljitiju.

Na pitanje da li je poznavao Haljitija i da li je verovao da je visoka ličnost OVK, Hil je rekao da nije bio siguran.

„Nisam bio siguran. Neki su govorili da je bio blizak sa OVK, a neki da je važna ličnost OVK“, objasnio je Hil.

Zatim se Pač okrenuo pitanju prvog susreta Hila sa OVK i upitao da li su Ričard Holbruk i on prvi susret sa OVK imali u Juniku.

„Moj i Holbrukov sastanak u Juniku bio je sa seljacima tog mesta, koji su bili žrtve srpskog napada, a ne sa OVK. Tokom tog sastanka se neko u vojnoj uniformi, sa gustom bradom, pojavio i seo pored Holbruka. To lice je iskoristilo sastanak kao priliku za slikanje“, naglasio je Hil.

Ta osoba je, kazao je Hil, ušao usred sastanka i izašao pre nego što je završen.

„Imali smo utisak da je došao samo da bi se slikao. Nismo stekli utisak da se radi o bitnoj osobi“, naglasio je Hil.

Pre Junika, kaže, da nije imao direktne kontakte sa OVK, dodajući da su neki službenici diplomatskih misija i pripadnici obaveštajnih službi bili zainteresovani da saznaju nešto o OVK i o tim sastancima ga izveštavali.

Krasnićija nisam doživljavao kao ključnu ličnost u OVK

Odgovarajući na pitanja advokata Jakupa Krasnićija, Ejdena Elisa, Hil je kazao da Krasnićija nije doživljavao kao ključnu figuru u OVK.

Hil je rekao da je stalni problem sa OVK bio da se nikada nije znalo ko konkretno neke stvari radi.

Upitan za neslaganja unutar OVK tokom Rambujea i uloge Adema Demaćija, on je istakao da su Amerikanci znali da je Demaći bio protiv pregovora i bilo kakvih dogovora sa Srbima koji bi ne bi uključili nezavisnost Kosova.

„Kada bi nastupili ozbiljni problemi, pretpostavljali smo da iza njih stoji Demaći“, konstatovao je on.

Moja briga je bila sprovođenje američke politike, a ne neslaganja među Albancima

Nemam razlog da verujem da je Tači naredio...

Na pitanje Tačijevog advokada Luke Mišetića zašto je pristao da svedoči na ovom suđenju, budući da nije svedočio u Haškom tribunalu, Hil je rekao da vreme ne leči sve, te da smatra da je 25 godina dosta vremena da se može razmišljati o stvarima.

„Prvo, nemam razloga da verujem da je Tači učestvovao u takvim aktivnostima, nemam razloga da verujem niti sam čuo da je naredio bilo kakve ilegalne radnje. Koliko sam shvatio, on je već neko vreme u zatvoru zbog svih tih pitanja i kada su stupili sa mnom u kontakt, smatrao sam da treba da ispričam ono što znam o ovoj situaciji“, rekao je Hil.

Na pitanje advokada Mišetića da li je bio u kontaktu sa Hašimom Tačijem tokom Nato bombardovanja SRJ, Hil je odgovorio odrično, a isti odgovor dao je i na pitanje da li je imao kontakte sa privremenom Vladom Kosova. 

„Ne, nisam. Kada je počelo Nato bombardovanje vratio sam se svom primarnom zadatku ambasadora u Makedoniji i moje odgovornosti su bile da radim u toj ambasadi“, rekao j Hil.

Upitan da li je i dalje aktivno učestvovao u rešavaju kosovske krize, kazao je da je razgovarao sa ljudima u Vašingtonu, ali da je uglavnom radio u ambasadi u Skoplju, u koju su, podsetio je, upali demonstranti.

Spomenuo je i sastanak krajem bombardovanja koji je viša vojna komanda održavala u Kumanovu radi razgovora sa srpskom vojskom o planu da sve srpske vojne i policijske snage napuste Kosovo i da ih zameni Nato osoblje koje bi preuzelo zadatke oko bezbednosti.

Rugova tokom bombardovanja bio u Vatikanu

Hil je tokom svedočenja danas izmenio deo svoje prethodne izjave, u vezi sa Ibrahimom Rugovom.

„Ja sam radio u Makedoniji, ali u određenom trenutku u vreme kampanje bombardovanja, Rugova, kojeg su držali u Beogradu, otišao je u Vatikan. Beograd ga je oslobodio i pustio i on je otišao u Vatikan, na poziv Ministarstva inostranih poslova Vatikana. On je bio tamo tokom većeg dela bombardovanja“, rekao je bivši ambasador.

Hil je ispričao da su ga zamolili da obiđe Rugovu i pokuša da sazna koje su njegove namere i da li želi da da izjavu u vezi bombardovanjem.

„Ja sam to uradio, ali on nije planirao nikakve izjave za javnost i ja sam se vratio“, rekao je Hil.

O Klintonovoj poseti regionu u leto 1999.

Hil je odgovorio potvrdno na konstataciju da mu je poznata Rezolucija SB UN 1244.

Na molbu da oceni kada se završio rat između OVK i sprskih snaga, kazao je da na osnovu onoga što je primetio, to bilo neposredno nakon sastanka u Kumanovu.

„Srbi su počeli da se povlače sa Kosova. Srpske vojne i policijske su se povlačile, a nastupao je NATO iz mesta gde su pripadnici bili okupljeni, od kojih su neka mesta bila u Makedoniji. I NATO je počeo sa patrolama“, preneo je Hil.

Na pitanje da li je američki predsednik Bil Klinton u leto 1999. obišao region, odgovorio je potvrdno.

„Klinton je došao ubrzo nakon što su prestale borbe i nakon što je Nato došao na Kosovo. On je došao u Makedoniju, da zahvali makedonskim vlastima jer su pružili utočište velikom broju izbeglica. Otišao je u izbeglički centar i ohrabrio ljude da ne idu kućama dok im NATO ne kaže da je bezebedno da se vrate“, ispričao je Hil.

Hil je svedočenje započeo juče, a pred sudom je rekao da je njegova uloga u Rambujeu bila da ubedi srpsku i albansku delegaciju da prihvate isti tekst kojim se traži puna autonomija i potom organizovanje referenduma, dok bi Nato obezbeđivao bezbednost na Kosovu.

Kurir Politika/Kosovo onlajn