ŠEF NATO KANCELARIJE U BEOGRADU, BRIGADNI GENERAL ANTONIO STASI: NATO ceni svoje partnerstvo sa Srbijom, u potpunosti poštuje njenu politiku vojne neutralnosti

Razgovarala Silvija Slamnig

• Generale Stasi, hvala vam što ste odvojili vreme za Kurir. Preuzeli ste dužnost šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu od brigadnog generala Lodole polovinom decembra prošle godine. Da li je ovo dovoljno vremena da steknete prvi utisak o Srbiji? O našem društvu, mentalitetu i tradiciji?

- Svaki put kad mi se poveri novo zaduženje ili budem poslat u novu misiju, imam običaj da kažem da počinje nov život. Zato mi je zaista velika čast da budem ovde u vašoj lepoj zemlji. Privilegija mi je što imam ovu jedinstvenu priliku da radim i živim u Beogradu. Iako sam stigao tek nedavno, već sam imao priliku da doživim gostoprimstvo i ljubaznost srpskog naroda, kao i živahnost ovog prelepog grada. Trudim se da u razgovoru s ljudima iz prve ruke učim o srpskom jeziku, običajima, istoriji, kulturi i tradiciji. Veoma se radujem što ću iz dana u dan sve više upoznavati vaš narod i vašu zemlju.

• Ono što je još važnije za vaš angažman ovde, kako procenjujete trenutnu geostratešku i bezbednosnu poziciju Srbije?

- Pre svega, želeo bih da pružim određeni kontekst u vezi s pristupom Alijanse stabilnosti u regionu. Zapadni Balkan ostaje visoko na listi prioriteta NATO kao region od strateškog značaja za naš savez. Čvrsto smo posvećeni stabilnosti u regionu i nećemo dozvoliti da nastane bezbednosni vakuum. Tome svedoči više primera, uključujući naravno i naše partnerstvo sa Srbijom započeto 2006. godine, kad se Srbija pridružila NATO programu Partnerstvo za mir, i koje nastavlja da se razvija. NATO ceni svoje partnerstvo sa Srbijom i u potpunosti poštuje njenu politiku vojne neutralnosti. Ove dve činjenice idu zajedno i dve su strane iste medalje. Naše partnerstvo je zasnovano na političkom dijalogu i prilagođenoj praktičnoj saradnji u brojnim oblastima u kojima NATO može pružiti dodatu vrednost. Na primer, NATO pomaže Vojsci Srbije da dostigne standarde neophodne za učešće u mirovnim operacijama EU i UN. Srbija je već sarađivala sa članicama NATO i bila domaćin regionalnih vežbi i vežbi upravljanja posledicama vanrednih situacija, ali mi je posebno drago što će uskoro biti domaćin prve zajedničke vojne vežbe NATO i Srbije. Pored toga, na Kosovu naša mirovna misija Kfor nastavlja da obavlja ključnu bezbednosnu ulogu prema mandatu UN zasnovanom na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999, pružajući doprinos sigurnom i bezbednom okruženju za dobrobit svih ljudi koji žive na Kosovu. NATO nastavlja i da podržava operaciju „Altea“, koju predvodi EU u Bosni i Hercegovini prema sporazumu Berlin plus. Imajući sve ovo u vidu, Srbija ima važnu ulogu za stabilnost na Zapadnom Balkanu. Nadamo se da će ona imati konstruktivne odnose s NATO i svojim susedima. Saveznici i dalje traže da se utvrdi odgovornost za nasilne događaje na Kosovu 2023. godine. Regionalna stabilnost je korisna za sve: ona unapređuje bezbednost Srbije, kao i bezbednost širom evroatlantskog prostora, i svi bi trebalo da doprinosimo ovom zajedničkom strateškom cilju.

• NATO sa Srbijom ima dugu istoriju partnerstva, još od 2006. godine, kad se Srbija pridružila programu Partnerstvo za mir i Savetu evroatlantskog partnerstva. Koje su sve aktivnosti u toku ili su već postignute, a za koje smatrate da je važno da naši građani znaju i steknu realnu sliku saradnje NATO i Republike Srbije?

- Srbija je dugoročni partner NATO. Sa zadovoljstvom mogu da kažem da se moj mandat na čelu naše Vojne kancelarije za vezu u Beogradu podudara sa 20-godišnjicom partnerstva NATO i Srbije. I kao što sam spomenuo, drago mi je da ćemo ove godine imati prvu vojnu vežbu NATO i Srbije. Naše partnerstvo je vođeno potrebama. Ono je zasnovano na suverenoj odluci koju je Srbija donela pre dve decenije da formalizuje svoje odnose s NATO.

Strukturisano je putem političkog dijaloga i praktične saradnje, prilagođene potrebama Srbije. Tokom proteklih 20 godina, NATO i Srbija sarađuju u okvirima Procesa planiranja i pregleda (PARP), Izgradnje integriteta (BI), Programa za unapređenje obrazovnog procesa u oblasti odbrane (DEEP), programa Nauka za mir i bezbednost (SPS), a započet je i rad na Individualnom prilagođenom programu partnerstva (ITPP). Dakle, zajedno smo razvili opsežnu saradnju, podržanu i prisustvom NATO u okviru vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Na primer, radimo zajedno kako bismo bili pripremljeniji za suočavanje s prirodnim nepogodama, poput poplava i šumskih požara. U tom pogledu, naročito važan događaj je bila vežba civilne spremnosti „Srbija 2018“, koju su u Mladenovcu pre nekoliko godina zajedno organizovali i održali Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i NATO Evroatlantski koordinacioni centar za vanredne situacije (EADRCC). Mnogo toga smo naučili jedni od drugih razmenjujući iskustva i najbolje prakse. To je najveća vežba koju je EADRCC dosad organizovao, sa oko 2.000 učesnika iz 40 država, uključujući članice i partnere NATO.

Radimo zajedno kako bismo podsticali naučna istraživanja i inovacije putem NATO programa Nauka za mir i bezbednost, između ostalog u poljima energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane. Istraživači iz Srbije su doprineli uspehu projekta DEXTER, u okviru kojeg je razvijena tehnologija senzora za detekciju vatrenog oružja i eksploziva na javnim mestima poput stanica podzemne železnice ili aerodroma. Ovakva praktična saradnja ističe višestruke koristi saradnje NATO i Srbije koja seže izvan tradicionalnih vojnih i odbrambenih okvira. Uz to, NATO nastavlja da pomaže Srbiji da obučava snage za učešće u međunarodnim mirovnim operacijama pod okriljem EU i UN, kojima Srbija već pruža vrlo značajan doprinos, kao i da dalje razvija svoj sistem vojnog obrazovanja. NATO je takođe uložio preko pet miliona evra kako bi pomogao Srbiji da uništi više od 800 tona zastarele municije. Pored toga, vojnomedicinsko osoblje Srbije je podržalo osoblje NATO u savetovanju medicinskih timova oružanih snaga Iraka.

Gledajući unapred, spremni smo da dalje razvijamo naš odnos sa Srbijom uz potpuno poštovanje njene politike vojne neutralnosti. Kako bismo išli napred, partnerstvo NATO i Srbije bi trebalo da bude dvosmerna ulica, zasnovano na uzajamnom poverenju i poštovanju, kao i iskrenoj posvećenosti regionalnoj stabilnosti. U tom smislu mi dajemo svoj doprinos, preduzimajući konkretne korake. To uključuje i zajedničku važnu vežbu NATO i Vojske Srbije ovog maja, kao i unapređenje našeg političkog dijaloga, o čemu svedoče redovni kontakti generalnog sekretara NATO Marka Rutea s predsednikom Vučićem. Istovremeno, NATO je takođe jasno izneo svoja očekivanja prema srpskoj strani u pogledu produbljivanja našeg partnerstva. Konkretno, očekuje se da Srbija sarađuje s NATO i svojim susedima na odgovoran i konstruktivan način, između ostalog i putem obaveštavanja javnosti o obostranim prednostima saradnje NATO i Srbije.

• Kao što ste i pomenuli, najavljeno je da će se u maju održati zajednička vojna vežba Vojske Srbije i NATO na poligonu Borovac kod Bujanovca. Koje benefite od ove vežbe treba očekivati i da li se time produbljuje saradnja?

- Pozdravljamo najavu održavanja vežbe NATO i Srbije u maju. Ona će označiti još jedan značajan korak u daljem razvoju naših odnosa. Predstojeća vežba će pružiti važnu platformu za jačanje nivoa interoperabilnosti osoblja zemalja NATO i Srbije i unapređenje naše praktične saradnje. Takođe će pomoći učvršćivanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu za dobrobit svih. Detalji koji se odnose na vežbu se finaliziraju u bliskoj koordinaciji s Ministarstvom odbrane Republike Srbije. Članice NATO redovno sprovode vežbe sa svojim partnerima širom Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija. Vežbanjem učimo zajedno i napredujemo zajedno. Učešćem u vežbama s NATO, Vojska Srbije postaje spremnija za pružanje doprinosa međunarodnom miru, putem učešća u mirovnim operacijama pod okriljem UN i EU. Srbija je učestvovala u brojnim događajima i aktivnostima NATO posvećenim obrazovanju i obuci. Na primer, slala je posmatrače i učestvovala u vežbama NATO 2018. i 2019. godine. Srbija je 2018. bila domaćin NATO podržane vežbe REGEX18 i, kao što sam već spomenuo, vežbe upravljanja kriznim situacijama Evroatlantskog koordinacionog centra za vanredne situacije (EADRCC) pod nazivom „Srbija 2018“, u organizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova, uz podršku Ministarstva odbrane. Tokom svog prvog mandata komandanta Kfora, general-major Ulutaš je 2024. godine primio poziv načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Mojsilovića da prisustvuje Danu visokih zvanica vežbe „Vihor 2024“. Ovo su neki konkretni primeri kako partnerstvo Srbije i NATO može doneti prave koristi za Srbiju, za NATO i za ceo region.

• Vest o supersoničnoj raketi koju poseduje Srbija odjeknula je i van naših granica. Da li ovo vrlo konkretno pokazuje opredeljenost Vojske Srbije ka što moćnijem naoružanju i kako se ova nabavka doživljava u vojnim krugovima?

- Ne komentarišemo sisteme naoružanja koje nabavljaju pojedinačne zemlje. Imajući to u vidu, Srbija ima važnu ulogu u pogledu stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Očekujemo da Srbija sarađuje s NATO i svojim susedima na konstruktivan način. To će doprineti stabilnosti na Zapadnom Balkanu za dobrobit svih. Regionalna stabilnost takođe doprinosi bezbednosti širom evroatlantskog prostora.

• Formirana je vojno-tehnička saradnja između Hrvatske, Albanije i tzv. države Kosovo. Da li to može uzrokovati bezbednosne rizike?

- Reč je o trilateralnom aranžmanu između Albanije, Hrvatske i institucija na Kosovu. NATO kao organizacija ne učestvuje u ovom aranžmanu, niti je imao ulogu u procesu konsultacija. Članstvo u NATO ne sprečava saveznike da zaključuju dodatne sporazume o saradnji. Mi pozdravljamo podršku Albanije i Hrvatske regionalnoj stabilnosti, između ostalog putem njihovog doprinosa Kforu. Svojim svakodnevnim aktivnostima Kfor nastavlja da doprinosi bezbednosti za sve ljude koji žive na Kosovu, uključujući srpsku zajednicu, i ostaje ključni oslonac regionalne stabilnosti.

• Da li Kfor, kao misija NATO na Kosovu i Metohiji, može da garantuje bezbedno i sigurno okruženje i slobodu kretanja za srpsku zajednicu na KiM? Vidite li taj prostor kao visokorizičan, u bezbednosnom smislu?

- Kfor nastavlja da ispunjava svoj mandat prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, kako bi doprineo bezbednom i sigurnom okruženju za sve zajednice na Kosovu, kao i slobodi kretanja. To čini u svakom trenutku, nepristrasno i u bliskoj koordinaciji s kosovskom policijom i Misijom Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEKS), u okviru njihovih odgovarajućih uloga kao bezbednosnih aktera. Na kraju, put ka krajnjem miru je politički. Zato NATO nastavlja da čvrsto podržava dijalog pod okriljem EU o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, kao okvir za rešavanje otvorenih pitanja u pogledu prava svih zajednica. U tom smislu, u bliskom smo kontaktu sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, ambasadorom Peterom Serensenom.

• NATO ističe politiku otvorenih vrata, ali takođe možemo redovno čuti da se poštuje vojna neutralnost Srbije. Ako na trenutak pričamo hipotetički, koje bi benefite Srbija imala ukoliko bi postala članica Alijanse?

- Kao što sam rekao, naše partnerstvo sa Srbijom zasniva se na zajedničkom razumevanju da naša saradnja može biti obostrano korisna. NATO u potpunosti poštuje politiku vojne neutralnosti Srbije. To nas nije sprečilo da zajedno razvijamo i politički dijalog i praktičnu saradnju u brojnim oblastima. Srbija je pre 20 godina odlučila da se pridruži programu Partnerstvo za mir i nastavlja aktivno da sarađuje sa Alijansom. Na kraju, suvereno je pravo Srbije da odluči kako će dalje razvijati svoje odnose s NATO. Alijansa ostaje čvrsto posvećena politici otvorenih vrata. Prema članu 10 Vašingtonskog ugovora (osnivačkog ugovora NATO), „strane mogu, jednoglasnom odlukom, pozvati bilo koju drugu evropsku državu koja je u mogućnosti da unapređuje načela ovog ugovora i doprinosi bezbednosti severnoatlantskog područja da pristupi ovom ugovoru“.

U tom smislu, krajnja odluka ostaje na svim članicama, bez mešanja ili prava veta trećih strana.