icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

REPORTER KURIRA U SELU KOJE HRANI BEOGRAD I NOVI SAD! I majke plaše ćerke: Ću te dam u Stajkovce, pa ćeš da vidiš!
Foto: Ana Paunković

Soba sa balkonom za golubove

REPORTER KURIRA U SELU KOJE HRANI BEOGRAD I NOVI SAD! I majke plaše ćerke: Ću te dam u Stajkovce, pa ćeš da vidiš!

Specijal

Od povrtarstva može bogato da se živi. Ali rad je tegoban i neprekidan: ko ima plastenik, mora da radi i na Božić i na Uskrs i na slavu... Istina, na kraju se, u konačnom zbiru, isplati

Od Leskovca ka Vlasotincu, odmah pošto se pređe most na Južnoj Moravi, s leve strane puta sve je, na letnjem suncu, belo.

 

„Nit‘ je snijeg nit‘ su labudovi“, nego plastenici u Stajkovcu.


U vlasotinačkom kraju kad žensko dete neće da uči majka mu, pošto iscrpi sve ostale razumne savete i pretnje, kaže: „Ako! Ću te dam u Stajkovce, pa će da vidiš...“ Jer, Stajkovčani se pod plastenicima bave poljoprivredom, a to je posao tegoban i neprekidan. Ko ima plastenik, mora da radi i na Božić, i na Uskrs i na slavu... NIje lako biti snaja u Stajkovcu.


Na pijaci, orasi su iz Sokobanje, krompir iz Ivanjice, a sve ostalo može da bude iz Stajkovca.

 

- Sadimo sve što niče - smeje se Slaviša Petković - Spanać, mladi luk, zelenu salatu, rotkvice, rani paradajz, rani krastavac, ranu papriku, onda kasnije sorte ovog povrća, i najkasnije, one za zimnicu... pa opet u krug. Proizvodnja ne staje.

 

foto: Ana Paunković


Tri generacije u njivi


U kući Petkovića rade tri generacije: otac Dragoslav i majka Rada, pa on, Slaviša, i žena mu Žaklina, i sin Igor, koji u braku sa Marijom ima Aleksu i ćerku Zoranu. Radi, dok ne nađe posao učiteljice ili se uda i, najverovatnije ode iz sela, Irena, master pedagog.


Petkovići imaju sedamdesetak plastenika, što većih, što manjih, znači preko dva i po hektara pokrivenih zasada povrća. Sve se veštački navodnjava, a najveći deo zimi greje. Slaviša ima i mašinu koja u zemlju između redova zasada, ukopava creva za navodnjavanje.

 

- Ako treba na pet santima dubine, na pet će. Na deset, na trideset... - objašnjava.


Ipak, seljaku najčešće leđa („grbina“) stradaju, jer nema posla koji se može obaviti bez savijanja. Sagni se da zasadiš, sagni se da vidiš je l niklo, da vidiš kako raste, da ga nije napala „tuta“...


Zasadi paradajza stradaju od ove bube za koju niko ne zna odakle je došla i kako da je oteraju. Kad u plasteniku dlanovima spljeska mušicu štomu je proletela ispred nosa, Stajkovčanin sa strahom širi dlanove. Ako među njima nađe „tutu“, može samo da opsuje Boga, i da izađe ne okrećući se... Gde se „tuta“, kao pošast, pojavi, sve što je do tada urađeno - propada.


Japanske mašine koje se programiraju, ostali svakovrsni traktori i tehologija, mehanika i hemija... sve se to koristi, ali priroda ima svoje zakone i zahteve, pa kao što šalje „tute“, tako traži - bumbare!


Da se ovde ne bavimo biologijom, i ne objašnjavamo kakao se rađaju deca, reći ćemo samo da cvet svake biljke, da bi dao plod, treba da se opraši.


Nekad to radi vetar, nekad pčele, u plastenicima do pre neku godinu radilo se ručno - trešenjem svakog cveta posebno, ili tretiranjem hormonskim preparatima. Onda je otkriveno da su bumbari praktično nezamenljivi tom poslu.


Za razliku od pčela, koje na vrućinama plastenik brane kao svoju košnicu, a i ne vole zatvoren prostor, bumbari su miroljubivi. Plodovi paradajza i paprike čije su cvetove oprašili bumbari veći su, zdraviji i ukusniji.

 

foto: Ana Paunković


Dve godine bez mora


Slaviša i ostali kupuju holandske bumbare, jer na tržištu nema drugih. Cena: košnica staje 370 evra, a u njoj je oko 150 ovih buba. Zašto niko ne pakuje srpske bumbare, nisam saznao...


Kako žive Petkovići iz Stajkovca?

- Svekrva svake godine ide u banju, sin i snaja na more, i ćerka... a mi dve godine nigde nismo išli, jer ima mnogo posla - kaže Žaklina.


Ove godine završili su fasadu na novoj kući, i u nju uneli nov nameštaj. Ispred kuće kombi pik-ap, dva traktora... i „audi A4“, koji je ćerka dobila za osamnaesti rođendan.

 

foto: Ana Paunković


U staroj kući - pri čemu ono „staro“ treba uzeti uslovno: podignuta je pre manje od dvadesetak godina - u jednoj od soba sa balkonom - golubovi.


Slavišin otac je golubar. Imao je golubarnik na jednom placu, ali je nešto počelo da ih davi.

 

- Reko‘ mu: tatko, donesi gi.. Kude rekneš, tu će gi stavimo! - objašnjava Slaviša.

- Ima se, može se! - kažem pa se smejemo zajedno.


Ali, iza šale je ozbiljan rad. Leti, između deset pre podne i četiri, pet... popodne, u plastenik je od toplote nemoguće ući.

 

 

Neuspela konkurencija

KAD KINEZI ZALUTAJU


Pre desetak godina, u susedstvo, u Pečenjevac kod Leskovca bili su se doselili Kinezi i sa sobom doneli svoj način uzgajanja ranog povrća. Umesto da ga štite najlonom, podizali su zemljane zidove... Nekoliko godina radili su, kopali masnu crnu zemlju, ali su posle digli ruke i otišli ko zna gde.


Pričamo sa jednim Vlasotinlaninom na mostu preko Morave o tome. Sve staje u jedno čuđenje:

- Pa Stajkovčanima li će da konkurišu u povrtarstvo?!


Kad dospe vreme poslovima koje Petkovići ne mogu sami da obave, angažuju nekoliko radnika na nadnicu.


Između Vlasotinca i Stajkovca je Bartulovce. Iz tog sela, Batulovca, najviše je nadničara u stajkovačkim plastenicima.


Navikli da leđa pucaju


Ista zemlja, između krajnih kuća u selima tek malo širi put, ali u Batulovcu plastenika nema, a u Stajkovcu... beli se kao da su labudovi popali na sve utrine!


U Batulovcu su ranije, u socijalizmu, postojale fabrika trikotaže i ciglana, u državnom vlasništvu, pa Batulovčane zemljoradnja nije zanimala.

 

foto: Ana Paunković


Rad od sedam do tri, menza, krediti, svakog prvog plata, godišnji odmor, bolovanje... „Ko će da se kalja i savija grbinu oko tam‘ neku papriku? Lepo si odiv pa si kupiv na pijacu!“


Al‘ beše mu! Kad su fabrike propale, a plate presahle... nije bilo ni znanja ni kapitala za podizanje plastenika. Nego, ajd u Stajkovce na nadnicu...


A Stajkovčani su već bili navikli da im grbina od kopanja puca.

 

 

 

Kurir / Momčilo Petrović

 

Foto: Ana Paunković

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.