Vaše dete se drogira - rekao je Bane bračnom paru negovanih četrdesetogodišnjaka.
Žena je prenela manikirane prste usnama, muškarac se nije pomerio.
- Nije ništa strašno - nastavio je Bane tonom profesora - konzumira sintetičke droge, ekstazi uglavnom, ali svakakvo đubre se prodaje na ulici. Rizik da proguta nešto što će joj naneti nepopravljivu štetu je veliki.
- To je zbog onog njenog... - rekla je žena.
Bane je potvrdio: mladić s kojim devojka izlazi policiji je bio poznat kao sitan diler, ali ga nisu hapsili jer im je bio doušnik... I neće ga ni dirati još neko vreme.
- Šta možemo da učinimo? - oglasio se muškarac, prethodno pročistivši grlo.
Ja sam stajao u drugoj sobi iza otškrinutih vrata („Kako da budeš tu kad dođu, šta ti je?! Na šta bi to ličilo!“, naljutio se Bane kao da mu je protokol važniji od svega) i mogao sam da prepoznam zbunjenost čoveka nenaviklog da prima savete.
- Možda da je pošaljete negde na nekoliko meseci?
- Neće da ide ni mrtva - rekla je žena ljutito. - Nego, možete li vi... možete li da nam nađete nekog da tog kriminalca... da ga... - gledala je Baneta iskosa kako bi na vreme mogla da se zaustavi ako se ovaj uvredi, ali njegov pogled bio je prazan - možete li da nađete nekog ko će tog kriminalca da... ubedi...
Skupila je hrabrost i pogledala ga u oči:
- Znate šta hoću da kažem?
- Da ga prebije? - Bane je bio direktan.
- Da! - osmelila se žena.
- Sačekajte da zatvorim vrata, promaja je.
Bane je ustao i zatvorio vrata iza kojih sam bio.
(Kurir.rs/ Momčilo Petrović Foto: Shutterstock)
