Najnovije vesti

SIMBIOZA ČOVEKA I MAŠINE: Ksenoboti - nova vrsta života napravljena u laboratoriji!
Foto: Shutterstock

Veštačka evolucija

SIMBIOZA ČOVEKA I MAŠINE: Ksenoboti - nova vrsta života napravljena u laboratoriji!

Specijal

Žive mašine - Ubrzani razvoj tehnologije omogućio je nadogradnju ljudskih bića i spajanje naših umova s kompjuterima, pa niko ne zna kakva budućnost očekuje čovečanstvo i da li ćemo uskoro postati kibernetski organizmi ili ćemo svest prebaciti u mašine

Nova vrsta života - ksenoboti - napravljena je u laboratoriji.

- Ovo su žive mašine. Nisu ni tradicionalni roboti, niti bilo koja nova vrsta životinje. Ovo je novi tip postojanja: organizmi koje je moguće programirati - rekao je Džošua Bongard, jedan od vođa tima istraživača sa Univerziteta Tafts i Univerziteta Vermont (UVM).

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Živi roboti

On i njegovi saradnici prvo su nova stvorenja programirali na superkompjuteru u Vermontu, a onda su ih spojili i testirali u laboratoriji Taftsa. Prikupili su mrtve ćelije sa embriona žaba, pa ih oživeli i od njih napravili ksenobote manje od jednog milimetra. - Postoje mnoge aplikacije za ove žive robote jer mogu da obavljaju zadatke koje druge mašine ne mogu. Primer toga je potraga za radioaktivnim elementima, prikupljanje mikroplastike iz okeana, putovanje u arterije i uklanjanje masnoće za njihovih zidova... - kaže Majkl Evin, jedan od vođa tima s Taftsa.

Vest iz SAD objavljena početkom sedmice samo je jedna od onih koje demonstriraju koliko je tehnologija danas prevazišla maštu. Naravno, ta ista vest ponovo je pokrenula rasprave o tome da li je ovo samo još jedna od najava nove, veštačke evolucije koja će dovesti do simbioze čoveka i mašine ili pretvaranja čoveka u mašinu.

Pobediti prirodu

Od početaka civilizacije ljudi ne prestaju da misle o tome kako da pobede prirodu i žive zauvek, budu jači, brži, pametniji... Tako je već u „Epu o Gilgamešu“ opisana želja čoveka da dosegne besmrtnost, a u grčkom mitu Dedal i Ikar prave sebi krila da bi poleteli. Razmatranja o sličnim temama s vremenom postaju mračnija, pa tako dr Viktor Frankenštajn pravi čudovište koje se odmeće, u pričama Isaka Asimova mašina Multivac preuzima kontrolu nad društvom, a u filmskim serijalima „Terminator“ i „Matriks“ mašine se bune i postaju gospodari, a ljudi ili nestaju, ili su pretvoreni u obične baterije.

Pre samo nekoliko decenija, te zastrašujuće priče delovale su kao moguća, ali neka mnogo daleka budućnost. Međutim, neverovatan razvoj tehnologije i posebno elektronike i veštačke inteligencije (AI), doveo je do toga da naučnici zaista mogu da naprave „žive mašine“, poput ksenobota, kiborg-bubašvabe na daljinsko upravljanje, mašine sposobne da uče brže od ljudi, veštačke organe efikasnije od organskih...

Imajući u vidu da se ljudi danas ne odvajaju od svojih pametnih mobilnih telefona, nije nemoguće pretpostaviti da će u narednim godinama ti sveprisutni i svemoćni uređaji, već sposobni da nam mere otkucaje srca ili faze sna, biti spojeni direktno s nervnim sistemom kako bi beležili sve što mislimo, vidimo i osećamo. U tom trenutku ljudi će postati pravi kibernetski organizmi. Zbog toga su pred ljudima nove moralne dileme o tome šta je čovek i da li se njegova suština menja tehnološkom nadogradnjom. Postavlja se pitanje koliko daleko treba ići i da li su moguće sumorne prognoze o tome da će ljudska svest u jednom trenutku postojati samo u mašinama.

foto: Shutterstock

Nove religije

- Nove religije neće se roditi u pećinama Avganistana ili verskim školama Bliskog istoka. One će krenuti iz laboratorija. Tehno-religije će osvojiti svet obećavajući spasenje pomoću algoritama i gena. Tehno-gurui iz Silicijumske doline već nude sve stare nagrade - sreću, mir, prosperitet, pa čak i večni život - ali ovog puta na Zemlji i pomoću tehnologije, a ne uz pomoć božanskog bića i nakon smrti - piše izraelski istoričar Juval Noa Harari u knjizi „Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice“.

Nove tehno-religije, objašnjava on, imaju dva osnovna tipa: tehno-humanizam i religija podataka. - Vernici religije podataka misle da su ljudi ispunili svoj kosmički zadatak i da treba da prepuste baklju novim entitetima. Tehno-humanisti vide ljude kao vrhunac stvaranja i sa tradicionalnim humanistima dele mnoge stavove. Oni veruju da su homo sapijensi završili svoju istorijsku ulogu i da više neće biti relevantni u budućnosti, ali zaključuju da zato treba pomoću tehnologije stvoriti homo deusa (čoveka boga), mnogo superiorniji model. Homo deus zadržaće osnovne karakteristike čoveka, ali će imati unapređene fizičke i mentalne sposobnosti koje će mu omogućiti da uđe u trku sa najrazvijenijom veštačkom inteligencijom - piše Harari.

Nepoznati pravac

On upozorava da je na početku trećeg milenijuma čovečanstvo pred novim izazovom.

- Medicina se sve više okreće ka unapređenju zdravih delova tela umesto da i dalje leči bolesti. Doktori, inženjeri i potrošači pokušavaju da „unaprede um“. Stekli smo tehničke sposobnosti da počnemo stvaranje novih vrsta svesti, ali nemamo nikakvu mapu tih potencijalnih novih teritorija, a čak ne znamo ni u kom pravcu želimo da idemo - navodi Harari.

Alison Gopnik

LJUDSKA GLUPOST OPASNIJA OD MAŠINA

- Prirodna glupost će i u budućnosti predstavljati mnogo veću opasnost po ljude i čovečanstvo nego bilo kakav AI. Ne postoji mnogo osnova ni za apokaliptičnu, ni za utopijsku viziju u kojoj AI zamenjuje ljude. Dokle god ne rešimo osnovne paradokse učenja, najbolja veštačka inteligencija neće moći da se takmiči ni sa prosečnim četvorogodišnjakom - tvrdi Alison Gopnik, psiholog sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju.

Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović  Foto: Shutterstock

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...