Glumac Vilijam Šatner, najslavniji po ulozi kapetana Džejmsa Kirka u TV i filmskom serijalu "Zvezdane staze", na svoj 90. rođendan postao je besmrtan. I to ne simbolično.
Kanađanin koji je ovekovečio neustrašivog kapetana svemirskog broda "Enterprajz" sada je i u stvarnom životu rešio da pomera granice - njegova svest iskopirana je u veštačku inteligenciju sposobnu da umesto njega razgovara s ljudima.
BUDUĆNOST
- Vilijam Šatner je otišao tamo gde nijedan čovek dosad nije kročio. Generacije u budućnosti moći će da vode razgovore s njim. Ne sa avatarom, ne s lažnim glumcem, već s pravim Vilijamom Šatnerom, koji će im govoriti sve o svom životu i radu. Ovo menja budućnost, kako doživljavamo život danas i kako ćemo deliti lekcije i priče s budućim generacijama - rekla je Heder Majo-Smit, izvršna direktorka i suosnivač kompanije "Stori fajl", u zvaničnom saopštenju o ovom događaju.
Kako se navodi, Šatner je ambasador brenda i prvi čovek prema kome je "Stori fajl" napravio veštačku inteligenciju.
- Imam priču koju želim da ispričam. Zamislite da možete da se snimite tako da buduće generacije za nekoliko stotina godina mogu da pričaju s vama, a vi da im odgovarate. To je moguće. Sa "Stori fajla" možete da budete prisutni i u budućnosti, za sva vremena. Budućnost je stigla. Za svu moju decu, decu moje dece i njihove najvoljenije... Ovo je moj poklon njima - poručio je Vilijam Šatner.
Ova kompanija pokreće svoju interaktivnu platformu u junu, a njihova ideja je da promene način na koji se ljudi pamte, kako komuniciraju, kako uče... Reč je o najnovijoj tehnologiji patentiranoj kao "veštačka inteligencija sa interaktivnim sistemom pamćenja", a koja ljudima omogućuje svojevrsnu besmrtnost.
REGENERACIJA
Naravno, ovaj "večni život" nije baš onaj kakvom se mnogi nadaju, ali pokazuje da je tehnologija korak bliže tome da zaista produži ljudski vek. Da je tako, dovoljno je pročitati vesti koje gotovo svakodnevno stižu iz raznih krajeva sveta - napravljeni su ksenoboti sposobni da ulaze u krvotok i ubijaju ćelije raka i obnavljaju stare i bolesne ćelije, razvijaju se pilule za regeneraciju delova tela, moguće je kloniranje organa za transplantaciju, stvaranje bioničkih udova, prenos svesti u mašinu...
Upravo zbog toga pojedini istraživači, poput britanskog futurologa dr Ijana Pirsona, smatraju da ljudi koji danas imaju manje od 40 godina neće umreti jer će ljudska vrsta dosegnuti besmrtnost već 2050.
- Mnogo ljudi je zainteresovano za večni život. Uvek je bilo tako, ali sada mnogi veruju da je večni ili bar produženi život moguć. Jedan od načina je korišćenje biotehnologija i medicine da se telo obnavlja i podmlađuje. Niko ne želi da živi večno, ali da mu telo bude kao u čoveka od 95 godina, već žele telo osobe u dvadesetim ili tridesetim godinama. Ipak, mnogo je veća verovatnoća da ćemo život produžiti povezivanjem umova s mašinama. Tako bismo živeli u klaudu (oblaku), a onda bismo mogli našu svest da prebacujemo u androide. To znači da bi naš digitalni mozak, smešten u kompjuterskom sistemu, mogao da živi večno, ali i da koristi robotske avatare - rekao je Pirson svojevremeno za britanski San.
Mnoge od tehnologija koje se pominju kao sredstvo za dostizanje besmrtnosti već postoje.
- Imitacija ljudskog mozga u elektronskim sistemima radila bi mnogo brže nego naši biološki mozgovi. Tehnologija koja je potrebna za napredno skeniranje mozga i prebacivanje svesti biće dostupna oko 2030, kad će veštačka inteligencija biti skoro jednaka kao ljudska - tvrdi futurista Rej Kurcvil u knjizi "Singularnost je blizu".
SPOJ S TELEFONIMA
Imajući u vidu da se ljudi danas ne odvajaju od svojih pametnih mobilnih telefona, nije nemoguće pretpostaviti da će u narednim godinama ti sveprisutni i svemoćni uređaji, već sposobni da nam mere otkucaje srca ili faze sna, biti spojeni direktno s nervnim sistemom kako bi beležili sve što mislimo, vidimo i osećamo. U tom trenutku ljudi će postati pravi kibernetski organizmi. Zbog toga su pred ljudima nove moralne dileme o tome šta je čovek i da li se njegova suština menja tehnološkom nadogradnjom. Postavlja se pitanje koliko daleko treba ići i da li su moguće sumorne prognoze o tome da će ljudska svest u jednom trenutku postojati samo u mašinama.
- Tehno-gurui iz Silicijumske doline već nude sve stare nagrade - sreću, mir, prosperitet, pa čak i večni život - ali ovog puta na Zemlji i pomoću tehnologije, a ne uz pomoć božanskog bića i nakon smrti. Nove tehno-religije, objašnjava on, imaju dva osnovna tipa: tehno-humanizam i religija podataka. Vernici religije podataka misle da su ljudi ispunili svoj kosmički zadatak i da treba da prepuste baklju novim entitetima. Tehno-humanisti vide ljude kao vrhunac stvaranja i sa tradicionalnim humanistima dele mnoge stavove. Oni veruju da su homo sapijensi završili svoju istorijsku ulogu i da više neće biti relevantni u budućnosti, ali zaključuju da zato treba pomoću tehnologije stvoriti homo deusa (čoveka boga), mnogo superiorniji model. Homo deus zadržaće osnovne karakteristike čoveka, ali će imati unapređene fizičke i mentalne sposobnosti koje će mu omogućiti da uđe u trku s najrazvijenijom veštačkom inteligencijom - piše izraelski istoričar Juval Noah Harari u knjizi "Homo deus: Kratka istorija sutrašnjice".
On upozorava da je čovečanstvo pred izazovom.
- Medicina se sve više okreće ka unapređenju zdravih delova tela umesto da i dalje leči bolesti. Doktori, inženjeri i potrošači pokušavaju da "unaprede um". Stekli smo tehničke sposobnosti da počnemo stvaranje novih vrsta svesti, ali nemamo nikakvu mapu tih potencijalnih novih teritorija, a čak ne znamo ni u kom pravcu želimo da idemo - navodi Harari.
Tehnološki milijarder za ubrzanu evoluciju ILON MASK: AKO NE POSTANEMO KIBORZI, BIĆEMO NEBITNI
Veštačka inteligencija postaće važnija od čoveka ako uskoro ne dođe do spajanja ljudi s mašinama i ne postanemo kiborzi, poručio je Ilon Mask, milijarder i osnivač kompanija "Tesla", "Spejs X" i "Neuralink".
- Uskoro ćemo verovatno videti sve veće spajanje biološke i digitalne inteligencije. Uglavnom je reč o prebacivanju podataka, brzini između mozga i njegove digitalne verzije. Kompjuteri komuniciraju brzinama od nekoliko biliona bita u sekundi, dok podatke u kompjutere ljudi unose brzinom od 10 bitova u sekundi. U vreme kad se veštačka inteligencija širi, ljudi mogu da postanu beskorisni ako se i sami ne spoje s mašinama. Pojedini sistemi AI postaju toliko pametni da su danas ispred najpametnijih ljudi, a to je opasna situacija - rekao je on 2017.
Iako transhumanizam kao filozofija postoji već dugo, Mask je američki milijarder koji je dosad najotvorenije pričao o tome. On je pre godinu dana u podkastu kod voditelja Džoa Rogana najavio da će do kraja 2021. njegova kompanija "Neuralink" biti spremna da ljudima u glavu usadi čip povezan s veštačkom inteligencijom.
- Čip bi mogao da se koristi da povrati zdravlje ljudima, da im povrati vid, sluh ili pokretljivost udova. Uređaj bi morao da se usadi direktno u lobanju kako bi elektrode mogle da komuniciraju s delovima mozga. U suštini, time bismo mogli da popravimo bilo koji problem u mozgu. Osim toga, to je samo početak jer je cilj da on omogući simbiozu čoveka i veštačke inteligencije - poručio je Mask.
ALISON GOPNIK: LJUDSKA GLUPOST OPASNIJA OD MAŠINA
Strah od veštačke inteligencije, pametnih mašina i simbioze ljudi i robota veoma je prisutan. Uprkos nezadrživom i munjevitom razvoju tehnologije, mnogi stručnjaci smatraju da prave opasnosti po ljudsku vrstu nema.
- Prirodna glupost će i u budućnosti predstavljati mnogo veću opasnost po ljude i čovečanstvo nego bilo kakav AI. Ne postoji mnogo osnova ni za apokaliptičnu, ni za utopijsku viziju u kojoj AI zamenjuju ljude. Dokle god ne rešimo osnovne paradokse učenja, najbolja veštačka inteligencija neće moći da se takmiči ni s prosečnim četvorogodišnjakom - tvrdi Alison Gopnik, psiholog sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju, u knjizi "Mogući umovi".
KURIR.RS/Andrija Ivanović
NE PROPUSTITE
