NISU IMALI NI ODEĆU, NI OBUĆU, ALI SU DIZALI ZEMLJU IZ PEPELA Evo kako su omladinske radne akcije izgradile razorenu Jugoslaviju

U jugoslovenskoj mitologiji i nostalgiji prema svemu što ima veze sa socijalističkom Jugoslavijom jedno od najsvetlijih mesta, bez sumnje, pripada omladinskim radnim akcijama (ORA).

A nije sve bilo baš tako bajno. Pogotovo ne u početku, kad je nova, komunistička vlast tek počela da organizuje ove svojevrsne mobe u zemlji devastiranoj najvećim ratnim sukobom koji je svet video. "Zemlja je bila srušena, valjalo se dizati iz pepela", što bi reklo Zabranjeno pušenje u pesmi "Srce, ruke, lopata". To je značilo da na početku nije bilo dovoljno ni hrane ni odeće, a često ni alata. To se najbolje vidi u opisima jedne od prvih akcija u SR Srbiji pri kraju rata - seče drva na Crnom vrhu.

- Na Crni vrh smo stigli sredinom januara 1945. i odmah smo u štabu dobili radne zadatke. Naša jedinica dobila je, po mom mišljenju, one najteže. Trebalo je izvlačiti drva iz jaruga, gde se pre nas, još u vreme okupacije, obavljala seča, ali stabla neprijatelj nije uspeo da izvuče. Nismo imali dobru obuću, a od male koristi bila je oprema koju smo zatekli. "Drvenjaci" su nam više otežavali nego što su pomagali. Odozgo nešto kao koža, odozdo drveni "đonovi". Vrlo smo teško išli i po ravnom, a kamoli kad je trebalo vući debla uz strminu. Padalo se često, uz smeh ostalih, ali brzo se dizalo i nastavljalo izvlačenje. Ali nije tu bilo jedino rada i samopožrtvovanja. Bilo je i raznovrsnih zabava, od zidnih novina do priredbi i sportskih takmičenja, u koja ubrajam i jedno rvačko nadmetanje. Onako, u narodnom stilu - ispričao je Požarevljanin Dobrosav Mihajlović novinaru časopisa Braničevo 1983.

Uprkos svim nedaćama, mladići i devojke dali su sve od sebe da svoje zadatke obave, a priče o svojim dogodovštinama prenosili su mlađim generacijama, pa je ORA vrlo brzo postala jedan od simbola Jugoslavije.

Istraživači često navode da su prve omladinske radne akcije organizovane još u vreme rata, kad su nastale omladinske radne čete i radni bataljoni. Zadaci su prvo bili prikupljanje hrane i municije za partizane, a kako se oslobođena teritorija širila, obaveze su se menjale - čišćenje terena, skupljanje drva, izgradnja... Slične akcije održavane su i nakon proterivanja Nemaca 1945.

TITOVA PORUKA

- U 1946. treba radni i stvaralački elan još povisiti. Obraćam se tebi, omladino Jugoslavije, da budeš nosilac radnog oduševljenja, da budeš primjer upornosti i samopožrtvanja u izgradnji naše zemlje kao što si bila primjer u četvorogodišnjoj borbi za slobodu svoje zemlje, kao što si i u prošloj 1945. bila primjer u radu na obnovi zemlje. Borba za pobjedu na obnovi zemlje, na savlađivanju privrednih teškoća, jeste sastavni dio one velike borbe na bojnom polju u kojoj su ginule desetine hiljada omladinaca i omladinki Jugoslavije da bi drugima bilo bolje. Neka tvoj omladinski polet i žar nađe svoga oduška u prvom redu u stvaralačkom radu - poručio je maršal Josip Broz Tito u obraćanju naciji na početku 1946. godine, a prenela je Borba.

U skladu sa zahtevima za obnovu, počelo je i organizovanje saveznih omladinskih radnih akcija, a prva od njih bila je ona na izgradnji pruge Brčko-Banovići. Pripreme su počele 1. aprila 1946, pa je to i razlog što se taj dan obeležavao kao Dan ORA u Jugoslaviji. Sama akcija počela je mesec dana kasnije, na Prvi maj.

- Sredinom ulice neprekidno tutnje kamioni dižući za sobom oblake prašine, pronose se drveni pragovi, alat, držaljice, sanduci i hiljade drugih stvari. Nepoznati ljudi vrve na sve strane ulicama - većinom su to omladinci. Po iznošenim uniformama, a i kačketima, prepoznaju ih čarširlije dobro: bili su to partizani! Ali ima tu i starijih ljudi, poneki s naočarima, vuku stative i teške kutije... A tek njihova, brčanska omladina! Večito juri na kamionima, tovari i pretovaruje, devojke peru magacine i prostorije u kojima će stanovati radne brigade, unose u njih i slamu, i uvek nešto, još nešto novo rade! Pa da tako samo omladina, ali i starci su živnuli, zaprašeni lome i sitne kamen po čitavom Brčkom, pretresaju i opravljaju drumove i puteve, od odbora do Save i onamo prema Majevici! Sama brčanska omladina napravila je preko pet hiljada držaljica i u Gunji pretovarila trideset vagona materijala i deset šlepova po trideset tona - bar od tih svojih nisu se zlurade čarširlije tome nadale... - pisala je Borba 1. maja 1946.

Kako se navodi u tadašnjim novinama, "i pored poljskih radova, narod se podigao kao jedan da pomogne akciji svoje omladine i svoje države".

- Uz obalu se postrojila brigada pred početak rada. Slušaju svog komandanta, omladinku Jokicu Bilbiju: "... Mi se sad nalazimo u svečanom trenutku. Naša brigada je prva koja počinje rad. Mi ćemo ga tako početi i tako završiti da sa Omladinske pruge odemo sa nazivom udarne brigade!" "Hoćemo, hoćemo!", odjeknu odjednom iz tri stotine grla. Brigada se razvrstava u čete, a čete u desetine. Dve omladinke, snažnih, suncem opaljenih ruku, dohvatiše tešku gredu i - zadihane - govore jedna drugoj, ali tako da svi čuju: "Eh, počinje, počinje, druže!" Rade tri čete, istovaruju teške grede, dižu ih uz strmu obalu i slažu u gomile koje brzo rastu. Oni ostali ne mogu da stanu u šlepove - posle će preuzeti smenu. I sada su razvili kolo. Ono se talasa, udaljuje i vije između drveća i građe, a onda šljivikom složno odjeknu pesma: "Kunemo se našem drugu Titu/ da ćemo mi prugu izgraditi,/ od Brčkoga pa do Banovića,/ biće dosta našijeh mladića!" Tako je bijeljinska brigada prva otpočela sa pripremnim radovima za izgradnju Omladinske pruge - navela je Borba.

PRE ROKA

Jednakim entuzijazmom izgradnja se odvijala tokom većeg dela godine. Rok za završetak radova bio je 29. novembar 1946, ali omladina je uspela da napravi pravi poduhvati i završi prugu 22 dva dana pre roka.

- Brčko je juče bilo osvetljeno mnoštvom sijalica, iskićeno zastavama i zelenilom. Sve je to davalo svečanu sliku grada. Sinoć je takođe održana bakljada, koja je trajala preko jedan sat. Prvi voz sa Omladinske pruge natovaren ugljem iz rudnika "Tito" dočekivan je duž pruge od Brčkog do Beograda od mnogobrojnog razdraganog i oduševljenog naroda. Svečano ukrašena kompozicija od 12 vagona natovarenih ugljem skretala je na sebe pažnju već i izdaleka: seljaci su prestajali sa oranjem na svojim njivama i pozdravljali mahanjem omladince u vozu, a kad je voz prolazio kroz sela i gradove, otvarali su se prozori i mahanjem ruku stanovnici su pozdravljali pobedonosne graditelje Omladinske pruge. U svim gradovima duž pruge od Brčkog do Beograda okupio se mnogobrojni narod, koji je delegaciju graditelja obasipao mnogobrojnim darovima i oduševljenjem pozdravljao. Posle svečanog dočeka i mitinga na stanici u Beogradu, delegacija graditelja Omladinske pruge odvezla se u Beli dvor, gde je bila primljena kod maršala Tita. Omladinci su predali poklon maršalu Titu, blok uglja iz rudnika uglja izrezan u obliku petokrake zvezde, na kome je ispisan sledeći tekst: "Naš ljubljeni Maršale, pre pola godine, na dan Prvoga maja, mi smo ti se, druže Tito, zavetovali da ćemo izgraditi Omladinsku prugu do 29. novembra. Danas, na dvadesetdevetogodišnjicu Velike oktobarske revolucije, sa plamenim oduševljenjem i ponosom javljamo ti da smo ispunili zavet koji smo ti dali, da smo našu prugu izgradili 22 dana pre predviđenog roka..." - pisalo je u Borbi 8. novembra 1946.

Uspeh omladine osokolio je celu zemlju, pa je pokrenut pravi talas radnih akcija - mladi su gradili pruge Šamac-Sarajevo, Doboj-Banjaluka, Nikšić-Titograd, Kučevo-Brodica..., kanale za navodnjavanje, fabrike u Železniku, Žitnjaku, Kraljevu, Valjevu..., hidrocentrale u Jablanici, Mavrovu, Zvorniku, Vinodolu i na Vlasini... Nisu sve bile savezne, bilo je tu i mnogo manjih, lokalnih radnih akcija. Smatra se da je u njima od kraja rata pa do 1991. radilo oko dva miliona mladih.

Kako navodi dr Slobodan V. Ristanović u knjizi "To su naših ruku dela: Herojska i slavna epopeja omladinskih radnih akcija 1941-1991", godine 1948. započete su dve najveće savezne omladinske radne akcije - izgradnja Novog Beograda i auto-puta "Bratstvo i jedinstvo".

- U prvoj fazi izgradnje Novog Beograda, od 11. aprila 1948. do 5. novembra 1950, 904 omladinske (i frontovske) brigade, sa blizu 200.000 graditelja, podigle su od temelja do pod krov: veliko stambeno naselje sa više od 40 petospratnica - paviljona na Tošinom bunaru, Palatu predsedništva vlade (docnije poznatu kao zgradu SIV-a, danas Palatu Srbije), reprezentativni hotel "Jugoslavija", Studentski grad sa četiri velika petospratna bloka za stanovanje između 4.500 i 5.000 ljudi, Dom kulture, zgradu Šumarskog fakulteta (kasnije pretvorenu u KBC Bežanijska kosa)... U periodu 1968-1970. omladinske brigade ponovo su došle na Novi Beograd i izmeštale železničku prugu na novu trasu, gradile deonicu auto-puta, uređivale Park prijateljstva... Izgradnja auto-puta "Bratstvo i jedinstvo" po vremenu trajanja i broju učesnika bila je najveća omladinska radna akcija. S jednim prekidom od nešto više od sedam godina, trajala je osam i po godina - napisao je on.

U prvim godinama posle rata uslovi na omladinskim radnim akcijama bili su prilično loši. Kako navodi dr Slobodan Selinić u radu "Život na omladinskim radnim akcijama u Jugoslaviji 1946-1963", na izgradnji pruge Šamac-Sarajevo čak 55 odsto brigadira je od odeće imalo samo po jednu košulju, a njih 25 odsto nije imalo nijednu. Osim toga, bilo je dosta problema i s hranom i zarazama.

- Jedno od najpotresnijih svedočanstava o teškim uslovima na radnim akcijama do 1949. i lošem stanju brigadista potiče od samog Josipa Broza. Na sednici CK KPJ 28-30. januara 1949. on je rekao: "Obilazeći javne radove, mene je prosto srce zabolelo koliko je ta omladina jadno izgledala. Omladinci su se trsili, jurili, radili i nosili, hteli bi, ali nisu mogli. Na jednoj strani vidiš neverovatnu odanost, volju i požrtvovanost, a na drugoj strani to da se mi maćehinski odnosimo prema njima." Izneo je i podatak da je od oko 160.000 ljudi na regrutaciji bilo 30.000 nesposobnih. Kada je građena deonica auto-puta od Zagreba do Ljubljane, kao pozitivan primer navedeno je da tokom godine nijedan omladinac koji se razboleo nije umro - navodi dr Selinić.

ČETIRI ZNAČKE

Omladinske radne brigade koje su gradile Novi Beograd imale su i svoj list, nazvan baš Novi Beograd, u kojem su pisali o svojim podvizima, iskustvima, savetima... Već u prvom broju 17. aprila 1948. navode da je "posle završenih pripremnih radova, na svečanom mitingu 11. aprila proslavljen početak izgradnje", a u kasnijim brojevima opisuju se život brigada i takmičenja, mnogo pažnje se posvećuje nagradama i raznim takmičenjima, ali i kursevima opismenjavanja, obukama za najrazličitija zanimanja. Posebna pažnja posvećivana je pojedincima i njihovim pričama o požrtvovanosti.

- Kuhinje omladinskih radnih brigada sva četiri logora i sve menze na Novom Beogradu uredno se snabdevaju namirnicama. Za njihovo snabdevanje stara se četvorostruki udarnik Radič Mitrović. Posao koji bi trebalo da obavlja nekoliko plaćenih radnika, već više od sedam meseci dobrovoljno obavlja Radič sa jednim plaćenim radnikom. U danima kada su brigade, posle dvomesečnog rada, odlazile kućama, Radič je stizao da hiljade brigadista snabde hlebom i drugom suvom hranom za put. Iako njegova dužnost zahteva da joj on posveti i dosta svog slobodnog vremena, Radič nije zanemario svoje kulturno uzdizanje. Na osnivačkoj skupštini kulturno-umetničkog društva Novi Beograd prvi se javio za hor i folklornu grupu. Značka Saveza boraca, udarnička značka sa omladinske pruge Šamac-Sarajevo i tri nove, osvojene na Novom Beogradu, to su znamenja koja najrečitije govore o životu i delima Radiča Mitrovića od 1944. do 1948. godine - piše Novi Beograd.

Epske radne akcije kasnije su zamenile manje, koje su privlačile mnogo mladih iz svih delova Jugoslavije. Omladina je uvek volela da učestvuje na njima, jer je za jedne to bio način da vide nove krajeve, za druge šansa da upoznaju nove ljude, za treće da na kursevima steknu nove kvalifikacije... Uprkos popularnosti akcija, s vremenom se njihov broj smanjivao, a sa raspadom Jugoslavije 1991. njihov kult je potpuno nestao, osim u sećanjima akcijaša.

O BULDOŽERISTI ANTI LABORU: BIĆE BEOGRAD KAO MOSKVA

List Novi Beograd imao je rubriku "Graditelji boljeg života", u kojoj je predstavljao neke od učesnika ORA.

- Na velikom crnom buldožeru, koji čeličnim grudima gura ispred sebe gomile zemlje, leprša se crvena zastavica. Jutros je sedamnaestogodišnji buldožerist Ante Labor proglašen za pobednika u desetodnevnom takmičenju. Njegova mašina je danas huktala jače nego obično - to je Ante rešio da još većim uspesima proslavi svoju pobedu. U malom selu Gorešu u okolici Šibenika spaljena mu je kuća u kojoj se rodio. Ni kamen na kamenu nisu ustaše na njoj ostavile. Time su hteli da se osvete što ih je Antin brat, borac Druge proleterske brigade, do svoje smrti neumorno tukao. U jednoj od najkrvavijih borbi kod Foče pao je on smrću junaka. Sada porodica Ante Labora ima lepši dom. Kada je Ante prošle godine došao na prugu, privukle su njegovu pažnju ogromne mašine koje za nekoliko časova skidaju brda. Po završetku smene udarnik Ante Labor javio se na kurs rukovodioca građevinskih mašina, a aprila meseca sa diplomom o odličnom uspehu došao je na Novi Beograd. Sada je on jedan od najboljih graditelja Novog Beograda i njegov budući stanovnik. Pod gusenicama njegovog buldožera smanjivalo se brdo, a pred njegovim očima rastao je grad. Snažno je povukao komandnu ručicu i buldožer je pošao još brže, a on je zapevao pesmu o Beogradu koji će biti kao Moskva - jedna je od tih priča iz lista Novi Beograd.

PESME SU BILE DEO ORA: OD BRIGADA I MARŠALA TITA DO LEPE ROSE

Muzika i pesma bile su jedan od osnovnih delova radnih akcija. Mnoge od njih nastajale su spontano, tokom akcija. Nezvanična himna bila je "Hej, haj, brigade", koju je komponovao malo poznati sarajevski autor Slobodan Samardžić. "Mlade dane, tople, duge,/ prvu ljubav, prve sne, /vraćaju nam naše pruge, /ugradili tu smo sve./Hej, haj, brigade,/hej, haj, ruke mlade,/hej, haj brigade,/svoju zemlju srcem grade", bili su stihovi te pesme.

Na omladinskoj radnoj akciji "Vrnjačka Banja '80." spevana je pesma "Na Dedinju Tito spava, najmudrija svetska glava./ Što je rek'o, to ostaje, sloboda se ne prodaje."

Omladinskim radnim akcijama bavili su se i popularni listovi za mlade, pa je Zdravo 28. juna 1976. pozivao omladince u brigadu, a deo su posvetili pesmama "koje će se pevati na radnoj akciji".

- Radio Beograd, program 202, zajedno sa Republičkom konferencijom socijalističke omladine Srbije, pozvao je svoje slušaoce da učestvuju u stvaranju neke nove brigadirske pesme za ORA '76. Od 475 radova, koliko je stiglo za konkurs, žiri je tri nagradio, a desetak otkupio. Sada se čeka na muzičku obradu Kornelija Bate Kovača, Gorana Bregovića, Bore Đorđevića... pa da pesma krene od usta do usta - navodi se u listu.

Prvo mesto dobila je Slavka Arsenović iz Zaječara sa pesmom "Brigadirska", a otkupljena je i pesma Bore Đorđevića "Balada o lepo Rosi", koju su kasnije snimili Suncokreti. "Videsmo je prvi put na zboru,/dopade se svakom muškom stvoru./Videsmo je i pamet nam stade,/ Lepa Rosa iz naše brigade", prva je strofa tadašnje pesme Bore Čorbe.

Kurir.rs/Andrija Ivanović