U PRIŠTINI OBELEŽENA SLAVA SVETI NIKOLA: Plamen ljubavi i vere u ovom gradu nije utihnuo (VIDEO)

U Hramu Svetog Nikole u Prištini danas je, liturgijom i rezanjem slavskog kolača, obeležena hramovna slava. Iguman manastira Sveti Arhangeli otac Mihailo je, nakon služenja liturgije, u svojoj besedi poručio da će taj hram ponovo vaskrsavati ma koliko neprijatelji bili moćni i silni.

„Evo danas braćo i sestre koji nam dade Gospod da se okupimo u gradu ovom i u hramu ovom predivnom i vaskrslom budući da je bio spaljen i uništen, smatrajući da će uništiti nas, ali evo Bog je veliki, i silni, i moćan da pobedi sve neprijatelje, tako evo dokaz da se ognjeni plamen ljubavi Božije, blagodati Božije, hriščanske vere nas pravoslavnih Srba u ovom gradu nije utihnuo“, rekao je sveštenik Mihailo.

On je istakao da se vernici okupljaju u hramu, ne zato što imaju interese i što su naterani ovozemaljskom silom, već isključivo blagodaću Božijom.

„Jesmo ovo što jesmo samo zato što nas Gopsod krepi i hrani. Džaba ljudima koji danas žive na ovom svetu sav novac i svo zlato i srebro ovog sveta ako nemaju mira, ako nemaju blagodati Božije. A upravo je to ono što nas je danas ovde okupilo, nije nas sakupio interes ili novac, već ljubav Božija i ova mučenička zemlja i ovaj mučenički hram. Budući da ga stalno pokušavaju uništiti i izbrisati, evo on vaskrsava i ponovo živi u svima nama“, poručio je sveštenik.

Dodaje da smo svedoci različitih iskušenja.

„Njih je sila ovog sveta okupila, a nas je ljubav i blagodat Božija. I šta je jače. Uvek je jača blagodat. Mogu da rade šta hoće, nek uzmu, nek naprave nebodere, ali ne mogu nas izbrisati sa Kosova i Metohije. Ne mogu izbrisati jednu Gračanicu, Dečane, Patrijaršiju, Devič, Gorioč, sve ono što je sveti narod posvetio Bogu, zato smo mi jaki, zbog blagodati i ljubavi Božije koja nam je data", poručio je iguman Mihailo.

Ovogodišnji kolačar Saša Dančetović ističe da mu je veliko zadovoljstvo što je danas kolačar, kao i da je srećan što se veliki broj vernika okupio u crkvi.

„Gospod Bog, ovaj grad, ovaj sveti hram nas je okupio da proslavimo Svetog Nikolaja. Ovaj hram nije toliko svet ako nema vernika, drago mi je što svake godine dolazi sve više vernika, kao sto je rekao otac Mihajlo da se se ovaj hram uzdigao kao feniks iz pepela, pa se nadam da ćemo se mi kao vernici i građani vratiti na svoja ognjišta. Veliko mi je zadovoljstvo što sam kolačar. Kolač predstavlja zajedništvo, ljubav, veru, poštovanje, za zdravlje i spasenje za sve vernike“, kazao je Dančetović.

Kolačar za sedeću godinu je Žarko Jović iz Crkvene Vodice.

Đurđa Drmončić i dalje živi u Prištini. Kako je kazala, iako je sitacija teška, nadaju se da će opstati na svojim ognjištima.

„Prelepo je živeti u jednom gradu, mada smo sada u teškoj situaciji, ali drži nas plamen ljubavi, drzi nas ovaj prelepi grad, ovaj vazduh koji nas hrani, voda, kamen, to je najlepši Božiji dar, a to je Kosovo i Metohija. Pokušavamo da istrajemo, imamo snage, nadam se da ćemo opastati", kazala je ona.

Dobrila Živanović iz Obrenovca sa svojim prijateljicama iz Prištine, prvi put je došla u crkvu Svetog Nikole.

„Došla sam u Prištinu u crkvu koja slavi današnji dan, veoma sam zadovoljna, prvi put sam u Prištini i ispunjena sam ovakvom lepotom o darom koji nam je dat. Nadam se da cu ponoviti ovaj dolazak jer sam puna energije“, rekla je Živanović.

Liturgiji su pisustvovali i politički predstvnici Srba, kao i Nikola Zarić iz Federacija mladih Srba Evrope u Parizu, koji je kako je kazao prvi put u Prištini.

Zarić je sa delegacijom tokom dvodnevne posete obavio niz sastanaka kako bi stekao uvid u trenutnu situaciju, a poseta srpskim svetinjama za njega je ostavila poseban utisak.

„Danas smo došli povodom slave crkve. Ja sam pričao sa ostalim Srbima koji su došli ovde i kažu da odavno nije bilo ovoliko Srba, da su došli iz centralne Srbije, da je ovo veliki dan za Srbe na prostoru Kosova i Metohije. Došao sam u dvodnevnu posetu, došli smo kao delegacija, da razgovaramo za Srpskom listom i organizacijom evropskih poslova ovde kako bi utisak o trenutnoj situaciji na Kosovu i Metohiji preneli dalje u Evropi. Poruka je da mogu sve da nam uzmu, ali ne i crkve“, rekao je Zarić.

Crkvu Svetog Nikole u Prištini sagradili su na temeljima srednjovekovnog srpskog manastira pravoslavni Srbi iz tog grada i okoline 1833. godine.

Zapaljen je u pogromu 17. marta 2004. godine. Pali su svod i kupola crkve, pa je tada veći deo zidnog slikarstva oštećen ili sasvim uništen. Tada su u crkvi sagoreli i retki duborezni ikonostas u orahovom drvetu, desetine ikona i celokupna crkvena arhiva. Hram je obnovljen u periodu od 2005. do 2008. godine.

Kurir.rs/Kosovo online