MALENI SINIŠA MUČKI JE UBIJEN U "OLUJI" Rafalima su mu prekinuli detinjstvo, ali odsad će živeti večno, po njemu će ulica u Sremskoj Kamenici dobiti ime (VIDEO)
Ulica Nova 12. u Sremskoj Kamenici, koja izlazi na put za Rumu, a gde je njegova porodica svila novo gnezdo, poneće ime ovog mališana čiji je život u koji je tek zakoračio, prekinula rafalna paljba hrvatskih bojovnika.
Da ubuduće u ovoj sremskokameničkoj ulici, stoji plava tabla sa Sinišinim imenom, i da to piše u ličnim dokumentima njegovih bližnjih, ali i komšija, najpre je odlučila Komisija za nazive delova naseljenih mesta u Novom Sadu, a potom je potvrđeno na poslednjoj, prošlonedeljnoj sednici novosadske Skupštine
Inicijativu da se na ovaj način, davanjem ulici imena Siniše Dobrića, sačuva uspomena na ovog mučki ubijenog dečaka, potekla je od meštana Sremske Kamenice, koju je Savet Mesne zajednice usvojio.
Obradovana što će njen Siniša na ovakav, simboličan način nastaviti da živi, njegova majka Nevenka koja 31 godinu živi sa neprebolom za izgubljenim čedom, kaže da je zahvalna sugrađanima.
Nevenka kazuje da je Denis Bojić, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske, snimio i priču o Sinišinom stradanju i na taj način je dokumentovao, kao i mnoga druga svedočenja.
Potresno kazivanje Sinišine majke Nevenke
- Izložba o stradanju srpskog naroda predstavljena je na bilbordima kamiona koji je vozio po ulicama Njujorka, u Vašingtonu, Čikagu i Rimu - kaže Nevenka. - Tako su i svetu saznali za mnoga stradanja.
- Na ovaj način, moj Siniša će živeti večno - kazuje Nevenka glasom prepunim pomešanih emocija. - Ipak, nije zaboravljen, a generacije će znati za njegovu sudbinu, kako je stradao. Samo ja znam kako mi je svih ovih decenija bez mog čeda. Ali, živ se u zemlju ne može! Nikome ne želim da doživi to što sam ja.
Ljubiša Todorović, jedan od potpisnika inicijative da se ulica Nova 12 preimenuje i ponese Sinišino ime, kaže:
- Kao stanovnik ove ulice, znam za Nevenkinu veliku tragediju i kroz šta je sve prošla od 4. avgusta pre 31 godinu do danas. Želja, nas njenih komšija i prijatelja, bila je da joj bar na ovaj način pomognemo da se sačuva sećanje na njenog Sinišu. Naziv Nova 12 bio je privremen i mi smo pokrenuli inicijativu da se preimenuje.
I Goranka Radojčić iz Sremske Kamenice dodaje, da je ovo najmanje što se moglo učiniti za dečaka i njegovu porodicu.
- Ime Siniše Dobrića će ostati kao trajni podsetnik da nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena. I ja sam majka, i mogu samo da pretpostavim sa kojim bolom u srcu i duši je Nevenka morala da nastavi da živi. Kad pogleda tu tablu kada se postavi, sigurna sam da će joj biti teško, ali će uspomena na njenog Sinišu ostati večno - uverena je Goranka.
A, za veliku tragediju porodice Dobrić, osim njihovih najbližih, komšija i prijatelja, mnogi njihovi sadašnji sugrađani, nisu znali.
"Hrabre krajiške žene nisu dozvolile da telo mog deteta ostane u šumi, da ga rastrgnu zveri"
Potresna priča o Sinišinoj pogibiji u izbegličkoj koloni, u kabini traktora kojim je njegov deda Petar (63) porodicu poveo u zbeg iz rodnog sela Crkveni Bok kod Siska, i stradao sa svojim unukom, odjeknula je daleko, kada je Nevenka Dobrić na ovogodišnjem centralnom komemorativnom skupu u Mrkonjić Gradu povodom Dana sećanja na stradale u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", svedočila o potresnoj sudbini svoga Siniše koji je tog 4. avgusta 1995, sa ostalom krajiškom decom pošao u koloni da spase svoj maleni život.
- Hrabre krajiške žene nisu dozvolile da telo mog deteta ostane u šumi, da ga rastrgnu zveri. Iznose moga Sinišu u Bosansku Kostajnicu, gde ga sahranjujemo 5. avgusta, a zatim 26. avgusta 1996, na Sinišin rođendan, posmrtne ostatke prenosimo u Sremsku Kamenicu, gde danas živimo - kazivala je neutešna Nevenka na ovogodišnjem obeležavanju Dana sećanja na stradale u "Oluji".
Kurir.rs/Novosti
