- Plač opstavljene bebe prestane čim ga privijemo na grudi i počnemo da pevušimo. Tada u njihovim očima vidite odraz vaše ljubavi i to je ono zbog čega budemo srećni – priča doktorka Valentina Videnović.
Ona ističe da u leskovačkom porodilištvu bebe prihvataju sa bolom: "Čuvamo ih kao svoju decu, a ispratimo u suzama".
Od početka ove godine šest novorđenčadi, od kojih dvoje sa Daunovim sindromom, je ostavljeno u porodilištu, što je neslavni rekord u poslednjih deset godina.
- I pre desetak godina smo imali isti broj ostavljenih zdravih beba i to u rasponu od nekoliko dana, pa se porodilište pretvorilo u jaslice. Tada su deca ostajala kod nas po tri, sada po mesec dana - priseća se Marina Kostić, najstarija među sestrama.
Sve tužne priče različite su na svoj način, ali emocije koje izazivaju bespomoćna ostavljena bića izazivaju slične emocije.
TOLIKO PAROVA U SRBIJI NEMA DECU, A DEŠAVA SE OVO: Šest beba ostavljeno u leskovačkom porodilištu
- U prvim danima potreba beba se ograničava na hranu, ali već od 10 dana traže društvo, da se maze i da im se priča - objašnjava doktorka Mariana Nikolić Pavlović.
Ostavljene bebe su u zasebnoj, toploj sobi, u sobi na ginekologiji, tamo gde stroga pravila ne dozvoljavaju kućnu atmosferu - baldahine, šarene zidove i igračke koje se vrte iznad kreveca, ali ovde tvrde, da uspevaju da im nadoknade ljubav majke i oca, bake i deke.
- Kada majka odlazi, a mnoge i ne okreću glavu, bebe su veoma uznemirene, kao da znaju da im se nešto prelomno dešava u životu. Međutim, od tog trena, one prestaju da budu brojevi i postaju naša deca. Sa svakim danom ljubav je jača, toliko da ih ne odvajamo od naših grudi. Iako bi trebalo sve vreme da budu u svojoj sobi, mi ih stavimo na rame pa ih nosimo sa sobom. Najviše vremena provodimo s njima u sestrinskoj sobi – pričaju sestre...
Imena za ljubav i sreću
Bebe dobijaju imena, koja su u upotrebi dok ih ne prihvate hranitelji. Ove godine imali su Veru, Nadu, Željka, Ljubicu, Maju i Dušicu.
-Zato što im želimo ljubav i sreću u životu. Meni je neverovatno da tako mala beba ima potrebu da joj se priča, pa kada je animiraš kao da i ona želi da progovori - kaže još neudata sestra Milica Cakić, koja plač napuštene bebe umiruje sa „nina, nana“ jer ne zna drugu pesmicu.
(Blic/Milica Ivanović)
