Od svoje 16-te godine Tamara Parezanović se bavi jahanjem. Od malih nogu obožava prirodu i životinje. Vlasnica je predivnog pastuva
Ljubav prema životinjama i prirodi, kako kaže, pokazala još u detinjstvu i ne krije da je jedina u porodici i društvu koju zanimaju neobične stvari. Pronašla se u dva sporta – jahanje i streličarstvo.
- Nisam ni znala koliko je teško odgajati jednog mladog konja, starog tek dve godine i put do, one čuvene veze između konja i jahača je bio jako dug. Konjić i ja smo se, kao deca, svađali i mirili. Bilo je dana kada on nije želeo da sarađuje sa mnom, dana kada me iznervira, kada ja njega iznerviram, kada izgubim volju da se bavim tim sportom. Vremenom smo naučili da verujemo jedno drugom, da se volimo, družimo i poštujemo. Upoznali smo se u potpunosti - priča nam Tamara o ljubavi prema ovim životinjama.
Nakon četiri godine shvata „da je vreme za nešto ozbiljnije što mogu da rade u timu“.
- Pošto i konjić i ja volimo prirodu, rešila sam da treniramo za jahačku disciplinu Endurance. Endurance je daljinsko jahanje – trke na 20, 40, 80, 100, 120 kilometara, pa i na više. Jaše se po prirodi i cilj je da se staza pređe u što boljem vremenu. U ovoj disciplini je na prvom mestu dobrobit konja, tako da postoji i veterinarska kontrola u toku trke. Da bi se staza što bolje prešla, bitno je da se konj i jahač poznaju, da veruju jedno drugom - priča nam Tamara i objašnjava da je za ovu disciplinu „potrebno puno truda, rada, volje i ulaganja da bi se konj pravilno trenirao i stekao potrebnu formu“.
- Što se tiče konjičkog sporta u Srbiji, polako se gasi i propada. Hipodromi se zatvaraju što je jako tužno. A konjički sport je jako dobar prvenstveno za decu. Odličan je za um i telo, jača kardiovaskularni sistem i utiče na stres. Razvija mišiće nogu, ruku i trupa, poboljšava ravnotežu i držanje - priča Tamara.
Ona svog ljubimca trenutno čuva na hipodromu u Kragujevcu. Tu jaše i brine se o još dva predivna konja sa kojima drži i časove jahanja. Inače, streličarstvo je njena druga strast. Čim je saznala za klub ''Oko sokolovo'' bez oklevanja se učlanila i počela sa treninzima. Klub je prvenstveno bio za osobe sa invaliditetom, ali zbog naglog interesovanja postao je univerzalan.
Nakon mesec dana treniranja otišla je na svoje prvo takmičenje, u parastreličarskom savezu, i tu je osvojila srebro. Dva meseca kasnije kupuje svoj prvi luk i sa, kako kaže „svojim vernim 'partnerom'' osvaja i četiri zlatne medalje na 30 metara.
(Kurir.rs/D.Ilić/Foto: Zoran Stamenković-privatna arhiva)
NE PROPUSTITE
