U Subotici je obeležen danas Svetski dan osoba s autizmom, a osnovci četiri subotičke škole su kod Sunčanog sata simbolično pustili plave balone, kao simbol autizma. Ne zna se koliko osoba sa autizmom tačno ima u Srbiji, pa stručnjaci kažu bi bilo dobro da se formira Nacionalni registar i državna strategija za autizam.
Statistika ukazuje da je u svetu sve više autistične dece, a stručnjaci procenjuju, da u Subotici ima oko 2000 mališana sa autizmom. Na svako osamdeseto rođeno dete, jedno ima autizam. Radi se o razvojnom poremećaju od detinjstva, stanje se u retkim slučajevima popravlja.
„U rad sa autističnom decom uključeni su i logoped, psiholog, defektolog, stručnjak koji radi na psihomotorici, svi su deo tima za razvoj autističnog deteta. Suočeni su sa problemima u komunikaciji, ponašanju, socijalizaciji te dece, a ponekad i sa intelektualnim sposobnostima. U školi „Žarko Zrenjanin” postoji tim koji primenjuje svetski priznate metode u radu, kaže Anika Lišćević iz te škole, koja je inače u struci redukator psihomotorike u individulanom tretmanu.
Autizam se najčešće javlja kod deteta u drugoj godini, a najčešće nastaje kao posledica više faktora koji utiču na razvoj mozga. Takvo dete nema uobičajeno ponašanje u odnosu prema spoljnom svetu.
Jedan lekar je ispričao za Kurir slučaj porodice, gde četvorogodišnje dete nije imalo blizak odnos sa majkom, nikada nije htelo da joj sedne u krilo.
„Pokušali su sve i u inostranstvu, ali dete se nije „otvaralo” niti komuniciralo. Dospeli su slučajno do lekara specijaliste u Beogradu, koji se sa vojnim stručnjacima usavršavao u Meksiku još sedamdesetih godina prošlog veka. Posle dugih razgovora sa roditeljima, dete je sa lekarom uspostavilo poverljiv odnos, čak mu je seo u krilo nakon više susreta. Taj lekar je rekao, da je lečenje autizma teže od lečenja osoba koje imaju problem sa najtežim bolestima zavisnosti”, ispričao je za Kurir, povodom ovog slučaja, jedan lekar.
Stručnjaci tvrde da je autizam složen neurorazvojni poremećaj.
„Autizam je razvojni poremećaj, deca su potpuno „zatvorena” u sebe, ne žele verbalno da komuniciraju, ali svaki slučaj zahteva i drugi tretman. Nema dve iste autistične osobe, nekima treba oslonac čitavog života, ali ima slučajeva i da stignu na fakultete. Stoga je potrebna podrška države, da bi se te osobe uspešnije integrisale u zajednicu”, naveo je Boris Živkov, stručni saradnik u subotičkoj osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin”, gde stručnjaci rade sa autističnim osobama.
(Kurir.rs/N.H./Foto: N.H.)
NE PROPUSTITE
