Najnovije vesti

ŠTA LI OVO VLADA SADI, PITALE SE KOMŠIJE PA MU KRIŠOM ZAGLEDALE NJIVU: Liči, ali krompir nije nego čista egzotika! A donosi zaradu
Foto: Youtube Printscreen

Proizvodeno plasiraju s kućnog praga

ŠTA LI OVO VLADA SADI, PITALE SE KOMŠIJE PA MU KRIŠOM ZAGLEDALE NJIVU: Liči, ali krompir nije nego čista egzotika! A donosi zaradu

Srbija
07:45h

Ko je gajio soju i krompir, taj može i ovo da gaji, poručuje mladi Kikinđanin. Stručnjaci preporučuju da se gaje isplative kulture poput povrća, lekovitog bilja ili jagodičastog voća

KIKINDA - Kada su shvatili da ne mogu biti konkurentni u ratarskoj proizvodnji, članovi porodice Krstonošić iz Kikinde odlučili su da gaje biljne vrste koje se mogu preraditi u kućnim uslovima i skuplje prodati.

Na njihovim njivama se tako našao i kikiriki, od koga prave ulje.

Za proizvodnju kikirikija Vladimir Krstonošić iz Kikinde se zainteresovao kada je saznao da se ova biljka uspešno gaji u južnoj Rusiji. Rod je izdašan, od jedne semenke nastane do petnaest mahuna. Tehnologija gajenja je slična nekim biljkama koje su ovde dobro poznate.

kikiriki, Vladimir Krstonošić
foto: RTS Printscreen

"Svako ko je gajio soju i krompir, taj može da gaji kikiriki, ne trebaju mu nikakva nova znanja. Znači u ranim fazama je soja u kasnijim fazama je krompir. Može da se šparta, a čim krene bujno cvetanje treba ga zagrtati, često i duboko kao krompir", rekao je poljoprivredni proizvođač iz Kikinde Krstonošić za RTS.

Na 13 jutara obradivih površina proizvodnja u ovom gazdinstvu je podređena kulturama od kojih se može dobiti ulje ili brašno.

kikiriki, njiva
foto: Youtube Printscreen

"Uzgajamo lan, uljani lan. Imamo laneno ulje. Naravno suncokret svako ima, cedimo i suncokretovo ulje. Imamo uljanu tikvu. Nažalost još uvek radimo ručno. Ali takođe planiramo da to ne bude tako nego da se i tu mehanizujemo. Da bi se više imalo vremena, da bi mogli na većim površinama da radimo," kaže Vladimir Krstonošić.

Ideja porodice Krstonošić je da proizvode zdravu hranu po principima organske proizvodnje i da podjednako razvijaju ratarstvo, povrtarstvo i stočarstvo. Proizvodeno plasiraju sa kućnog praga.

"To su koreni, zemlja je nešto što je prirodno i bavljenje uopšte povrćem ili stočarstvom ili bilo čime drugim to je nešto što je prirodno i normalno od vajkada što se ljudi bave. I to je nešto što je lepo," kaže Martina Krstonišić.

Prosečna površina poljoprivrednog poseda u Srbiji je oko šest hektara, a tu površinu zemlje poseduje blizu dve trećine poljoprivrednika. Ratari na ovakvim posedima ne mogu da zarade. Stručnjaci zato preporučuju da se gaje isplative kulture poput povrća, lekovitog bilja ili jagodičastog voća.

Kurir.rs/RTS/Mile Novaković

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja