MANASTIR DRAGANAC - BASTION SRPSTVA: Svetinja koju je spasao hrabri otac Kirilo (FOTO)

Godine 1381, nedaleko od Prilepca, svog rodnog mesta, Knez Lazar obnavlja manastir posvećen Svetom Arhangelu Gavrilu. Selo i manastir su nazvani po kneževoj ćerki Dragani. Malo ima istorijskih podataka, jer je cela oblast oko Novog Brda, gde se manastir nalazi, bila uništena tokom turske okupacije 1455. godine.

Ovaj veliki čovek ostaće upamćen po tome što je, kada su kolone izbeglica krenule iz Klokota, legao na put i povikao:

"Prosto vam bilo ako me pregazite".

I tako je zahvaljujući njemu veliki broj Srba ostao na svojim ognjištima. Nastupile su teške godine kako za narod tako i za monaštvo. Ali ovaj čovek se nije predavao. Svojim optimizmom i svojim delima ulivao je nadu u bolje sutra. Pored crkve iz godine u godinu nicali su novi konak, zvonik, zgrada za goste, trotoari, kapija, bašta... I to je dan danas jedini živi manastir u Kosovskom Pomoravlju. Poslednji bastion srpstva.

"Ali izgleda da je reč Kosovo oduvek bila objašnjenje srpske nesloge i nesreće. Od 2011. godine otac Kirilo više nije iguman. Odlazi iz manastira. Kruže razne priče. Od toga da je smenjen i proteran, ali i da je samovoljno otišao za prognanim vladikom Artemijem. Šta god da je istina, Bog će suditi svakome i za dobra i za loša dela. A pokoljenjima i generacijama koje dolaze ostavili smo u nasleđe još jednu podelu u Srpskom narodu oko koje će se narod svađati i nazivati jedni druge izdajnicima. Zato trebali bi mnogi da se zamisle nad svojim postupcima? Zar nam je i pored svih muka i stradanja i ovo trebalo? Nije. Da li je iko veći od Boga ili majke Srbije? Nije. Međutim sujeta i idolopoklonstvo su nadvladali", žali se Dragan.

U manastiru Draganac stalno se nešto radi i slavni globtroter je video nekoliko radnika koji rade na obnoviove velike svetinje. I danas se još uvek nešto zida, dozidava, renovira i sređuje...

"Malo smo tu popričali. Svi su iz okolnih sela. Prave šaljivdžije. Rekoše mi da ne brinem i da će mi oni srediti da prespavam u manastiru. I tako je bilo. Ubrzo sam bio u sobi za goste, a bicikl sam uterao u kotlarnicu gde sam raširio vreću za spavanje i šator da se osuše. Otac Kristofer mi odmah spremio da jedem. Pitao me onda da li bi mogao da mu pomognem u kuhinji pošto ima posla preko glave. Iako sam bio umoran i iscrpljen ipak sam pristao. Kristofer mi kaže: 'Bog te poslao da mi pomogneš. Ne znam šta bih sam'. Izrendao sam nekoliko kilograma kačkavalja za pice, pa namazao preko 50 palačinki euro kremom, da bi onda ispolirao čaše. Stigao sam da odem i na večernju službu, a onda se vratio i nastavio da pomažem Kristoferu".

Iguman Ilarion je postao vladika, što je velika čast i priznanje, a priredio je prijem i za Šibalića.

"I tako uveče za stolom se našlo desetak sveštenika, nekoliko monaha sa igumanom Ilarionom, još troje gostiju i ja. Jedan monah je povikao prisutnima: 'Znate ko je ovaj?', pokazujući na mene. Pa je nastavio: 'Evo došao nam čak iz Tokija biciklom u goste. A da znate šta sad planira'. Opuštena i vesela atmosfera, šale... Pričao sam im o mojim putovanjima. Svako je imao nešto da me priupita. Svi su bili zadivljeni. Onda je iguman Ilarion uzeo gitaru u ruke i zasvirao. Krenula je pesma: 'Pukni zoro'. Pa pesma za pesmom o Kosovu... Jedan sveštenik me pita: 'Imaš li neku želju, da ti nešto otpevamo'? Rekoh da nemam"...

Posle nekoliko minuta opet će taj isti sveštenik: "E znam šta ćemo da ti otpevamo"... Pa se prostorijom zaorilo: "Stani, stani Ibar vodo"...

Predivno veče kao iz bajke. Manastir Draganac nastavlja da neguje srpsku pravoslavnu tradiciju i veru. To je pravi bastion srpstva u Kosovskom Pomoravlju, ali i šire.

Kurir.rs/Ž. M.