Istraživanje pokazalo pri kojoj brzini automobil troši najmanje goriva: Rezultat će vas sigurno začuditi
- Najmanja potrošnja goriva nije pri najsporijoj vožnji, već u umerenoj i stabilnoj brzini; prema merenjima Cereme, najpovoljnija tačka je oko 70 km/h, ali nije ista za svaki auto.
- Pri većim brzinama raste otpor vazduha, pa potrošnja brzo skače - povećanje sa 100 na 120 km/h može da donese oko 20 odsto veću potrošnju.
Vozači koji žele da uštede gorivo često instinktivno skinu nogu sa gasa i pomisle da je sporija vožnja automatski i ekonomičnija. Međutim, automobil ne troši gorivo po tako jednostavnom principu. Prespora vožnja može da bude neefikasna, dok pri velikim brzinama motor mora sve više da se bori sa otporom vazduha.
Zato postoji svojevrsna „zlatna sredina“ u kojoj automobil, u odgovarajućim uslovima, može da bude najštedljiviji.
Analize francuskog tehničkog centra Cerema pokazuju da potrošnja goriva u odnosu na brzinu ne ide pravolinijski naniže ili naviše, već formira krivu nalik slovu U. Drugim rečima, i veoma mala i veoma velika brzina mogu da budu lošije za potrošnju od umerene, stabilne vožnje.
U njihovim merenjima najpovoljnija tačka nalazila se približno oko 70 kilometara na sat, mada ta brojka nikako nije univerzalna za svaki automobil.
Zašto automobil ne štedi najviše kada ide najsporije
Na prvi pogled deluje logično da će automobil pri 30 ili 40 kilometara na sat trošiti manje nego pri 70 ili 80. Ipak, pri vrlo malim brzinama motor često ne radi u svom najefikasnijem režimu, naročito ako se vozi u nižem stepenu prenosa.
Uz to, potrošnja se najčešće izražava u litrima na 100 kilometara, pa nije važno samo koliko motor troši u jednom trenutku, već koliko je energije potrebno da automobil pređe određenu udaljenost. Zbog toga spora gradska vožnja, naročito uz stajanja, ubrzavanja i kočenja, može da bude mnogo neekonomičnija nego što vozač očekuje.
Oko 70 km/h počinje povoljniji odnos
Prema podacima Cereme, kako se brzina povećava iz vrlo sporog režima, potrošnja najpre opada. U jednom trenutku motor, menjač i kretanje vozila ulaze u povoljniji odnos, pa automobil za prelazak iste udaljenosti koristi manje goriva.
Kod analiziranih vozila najniža tačka potrošnje bila je približno oko 70 kilometara na sat. To ne znači da će svaki automobil upravo pri toj brzini ostvariti svoj minimum, ali pokazuje važnu stvar – vožnja od 20 ili 30 kilometara na sat nije nužno štedljivija od stabilne vožnje otvorenim putem.
Posle toga počinje drugačija borba
Kada brzina nastavi da raste, u prvi plan ulazi aerodinamika. Automobil pri većoj brzini mora sve jače da „gura“ vazduh ispred sebe. Što se brže kreće, taj otpor postaje ozbiljniji i motor mora da proizvodi više snage kako bi održao tempo. Tu dolazi do izražaja jedna važna fizička zakonitost – otpor vazduha ne raste ravnomerno sa brzinom, već mnogo brže.
Zato razlika između 90 i 110 km/h nije isto što i razlika između 30 i 50 km/h, iako je u oba slučaja reč o dodatnih 20 kilometara na sat. Na auto-putu tih 20 km/h može znatno više da se oseti na potrošnji.
Dodatnih 20 km/h može skupo da košta
Prema podacima koji se navode uz Ceremine analize, povećanje brzine sa 100 na 120 km/h može da poveća potrošnju goriva za oko 20 odsto.
Naravno, konkretna razlika zavisi od modela automobila, motora, prenosa, vetra i drugih uslova, ali princip ostaje isti – što je brzina veća, aerodinamički otpor sve agresivnije „jede“ gorivo. Upravo zato vozač na auto-putu često može da primeti da automobil pri 130 km/h troši znatno više nego pri 100 ili 110 km/h, iako subjektivno ne deluje da se vozi mnogo brže.
Isto važi i za električne automobile
Električni automobili nisu izuzetak. Kod njih se veća brzina ne vidi na kazaljci rezervoara, već na procentu baterije i dometu koji počinje brže da opada. Što je otpor vazduha veći, elektromotor mora da povuče više energije iz baterije.
Zato električni automobil koji pri 110 km/h ima sasvim pristojan domet pri 130 km/h može da izgubi primetan broj kilometara između dva punjenja.
I upravo zbog toga vozači električnih vozila često veoma brzo nauče koliko se isplati da na dužim relacijama ne voze maksimalnom dozvoljenom brzinom.
Ne postoji jedna magična brzina za sve automobile
Ipak, nije dobro izvući zaključak da je 70 km/h savršena brzina za svaki automobil na svetu.
Mali benzinac, dizel limuzina, SUV, hibrid i električni automobil imaju različitu masu, aerodinamiku, prenose i režime rada motora.
Na potrošnju utiču i pritisak u gumama, spoljašnja temperatura, klima-uređaj, usponi, vetar, broj putnika i količina prtljaga. Veliku razliku pravi i sam vozač.
Dvoje ljudi mogu da voze isti automobil istom prosečnom brzinom, a da im potrošnja bude različita samo zbog toga što jedan stalno ubrzava i koči, dok drugi održava ravnomeran tempo.
Najveća ušteda krije se u načinu vožnje
Zato najbolji savet nije daopsesivno jurite jednu određenu brzinu, već da automobil vozite mirno i ujednačeno. Nagla ubrzavanja, visoki obrtaji i često kočenje troše više energije nego stabilan tempo. Na otvorenom putu najekonomičnija je uglavnom ona vožnja pri kojoj motor radi rasterećeno, u odgovarajućem stepenu prenosa i bez stalnog menjanja brzine.
Drugim rečima, cilj nije da vozite što sporije. Cilj je da vozite dovoljno brzo da automobil radi efikasno, ali ne toliko brzo da najveći deo dodatne energije počne da odlazi samo na savladavanje vazduha.
Video: Nova epizoda emisije "Auto"