Za zdravo pročišćavanje organizma važno je da znate kada se šta jede i pije: uz pravilan režim ishrane izgubićete kilograme i pružiti mu novu dozu energije
Svedoci smo da se pravila modernog načina ishrane menjaju gotovo svakodnevno. "Hit dijete" sustižu jedna drugu, isključuje se veliki broj preko potrebnih namirnica iz jelovnika, ide se do ekstrema. Sve to može da dovede do nepovratnog narušavanja zdravlja i nastanka ozbiljnih oboljenja koja nekad godinama ne mogu da se izleče. Nažalost, mnogi ozbiljnost problema shvate tek kad bolest uzme maha.
Kako delovati preventivno, ostati zdrav ili se vratiti u normalu pomoću pravilne ishrane, osloboditi se toksina i sprečiti njihov dalji unos, čitaoce Lene savetuje dr sc. med. Tatjana Mraović, dijetolog iz Instituta za higijenu VMA, supspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi.
Koliko nas je zima poremetila? - Jede se obilnije, ali kalorije trošimo i da se zagrejemo - nismo se mnogo ugojili. Program čišćenja organizma bi ipak trebalo da sprovedemo. Osim što rezultira gubitkom kilograma, delotvornost detoksikacije je što pravilna ishrana omogućuje sagorevanje većeg broja kalorija od onog koji je unesen u organizam. Podstiče izbacivanje nečistoća iz tela, pruža dobar osećaj i podiže nivo energije. Kako je postupak neškodljiv, može se ponoviti. Naravno, svakom pacijentu će dijetolog prepisati isključivo ono što njemu odgovara.
Koje su opasnosti nepravilne ishrane? - Velike. Fast fud zato treba praktikovati veoma retko. Retko pijemo vodu, već žeđ zadovoljavamo sokovima, kiselom vodom, gaziranim napicima koji imaju i soli i šećera i tako unosimo veću količinu kalorija, što dovodi do gojaznosti. Hranu svakodnevno pržimo u dubokom ulju... Ali, pre svega, jedemo neuporedivo veće količine hrane od onoga što nam je potrebno. Uvek treba ostaviti dve-tri kašike na tanjiru.
Znači, moramo na dijetu. - Treba znati da se pojam dijeta pogrešno povezuje s mršavljenjem. To je preporučeni način hranjenja koji će preventivno delovati u očuvanju zdravlja, doprineti lečenju, čišćenju organizma.
ZDRAVLJE JE NA TANJIRU Da li nas uništava opsesija hranom? - Sve je prisutnija, a trendovi veganske, frutarijanske, sirove ili hrono ishrane bez odobrenja lekara neki su od okidača za probleme. Isto tako, zbog gojaznosti, koja u Srbiji pogađa svaku petu osobu, drastično se menja način ishrane, što u 50% slučajeva dovodi do narušavanja zdravlja i nastanka ozbiljnih bolesti.
Šta zdravi treba da stave na tanjir? - Mnogo povrća, umereno voća, komad mesa (ne mora svaki dan), riba bar jednom do dva puta nedeljno i žitarice, tj. proizvode od integralnog brašna. Slatkiše i torte ostaviti za proslave - treba ih jesti veoma retko.
Zašto umerene količine voća? - Poslednjih godina oni koji su se hranili samo voćem sve češće dolaze kod dijetologa sa lekarskim izveštajima koji ukazuju na probleme s reproduktivnim zdravljem i bubrezima. A pošto je voće puno šećera i ugljenih hidrata, vrlo lako možete da padnete i u zabludu da ćete da smršate.
Šta je još problem? - Danas je pomodarstvo pravljenja šejkova od voća. Čemu to? Stavite pola kilograma voća u blender, dobijete čašu ili pola čaše soka i nepotrebno ste pojeli gomilu voća. Šta će nam blender kad imamo zube? Zašto ne potrošiti i neku kaloriju na žvakanje? Isto tako, mešanjem voća i povrća ili različitih vrsta voća dobijaju se potpuno drugačiji ukusi, gube se sećanja na prirodne ukuse banane, jagoda, cvekle...
Tečnost ipak pomaže. - Naravno, treba piti mnogo tečnosti, pre svega vode. Potrebno je dva litra dnevno da bismo očistili organizam. Važno je da povećanu fizičku aktivnost prati veći unos vode: svaka potrošena kalorija pretpostavlja potrošnju jednog mililitra vode.
POSLUŠAJTE SAVETE A preskakanje obroka? - Redovni obroci imaju presudnu ulogu, zaboravite preskakanja i gladovanje: tri obroka i dve užine dnevno preduslov su zdravog i pravilnog načina ishrane. Gladovanje može da ima kratkoračne efekte (gubitak tečnosti), a ako se malo duže praktikuju, dovodi do gubitka mišićne mase. Preskakanje remeti metabolizam, regulaciju šećera u krvi, javljaju se umor i malaksalost. Umesto toga, ako želite da budete zdravi i vitki, ručajte rano, to čuva mišiće.
Šta je još važno? - Veoma je važna kontrola unosa kalorija (ne zanemarite kvalitet namirnica) i pravilno kombinovanje u pravo vreme - brže ćete postići rezultate, biće trajniji. Doručak je najkorisniji dnevni obrok, svakako se ne podrazumeva da će neko smršati ili očistiti organizam ako ga izostavi. Zato nastojte da ustanete ranije, ili ponesete doručak koji ćete pojesti najkasnije do 10 sati.
Kakva pravila još treba slediti? - Bar jedna nedelja treba da prođe bez alkohola, a čarobnu supu možete jesti u svako doba dana. Potrebno je: 800 ml vode, 6 velikih glavica luka, 2 zelene paprike, 1 ceo paradajz (svež iz konzerve), 1 glavica zelja, 1 celer, 2 paketa supe od luka, začini. Možete je prilagoditi svom ukusu. Uz vodu možete piti čaj i crnu kafu, nezaslađene; dnevno najviše kašiku ulja.
Vaša poruka? - Kada dobro utičete na svoje zdravlje, a jedan od načina je i čišćenje organizma, mnogo je veća šansa da se ne razbolite. Uvek treba imati da umu da se loše stvari ne dešavaju samo drugima!
NIJE UVEK JEDNOSTAVNO Na pregled danas dolazi sve više mladih. Čak i kada im se naruši zdravlje, ne žele da odustanu od svog pogrešnog načina ishrane i "izbacivanja" otrova. Ponekad je potreban čitav tim stručnjaka (psiholog, nutricionista, psihijatar) kako bi pacijenta ubedio da počne da uvodi hranu koja mu je neophodna za pravilno funkcionisanje i detoksikaciju organizma.
URADITE JEDNOM NEDELJNO
DORUČAK: čaša vode natašte, 200 ml jogurta i zeleni čaj sve do 10 sati 10 sati: čaša limunade i 250 ml jogurta do 12 sati 12 sati: 100 g voća
RUČAK: čorba od povrća (kupus, praziluk, tikvice, šargarepa...), kuvano povrće sa maslinovim uljem, 25 g integralnog hleba, jedna jabuka 17 sati: 1 grejp
VEČERA: tanjir čorbe od povrća, salata od jednog paradajza, krastavaca, paprike i čen belog luka, 25 g hleba 21 sat: jogurt, 25 g integralnog hleba Pre spavanja: šolja biljnog čaja (ruzmarin, kamilica, nana)
SAVET PLUS Količina voća ne treba da pređe 150 do 300 g, zavisno od uzrasta i broja kilograma. Zdrav odrastao čovek trebalo bi da pojede 500 do 600 g voća raspoređenog u dve užine.
(Branka Mitrović, Foto: Shutterstock)
