Nakon što je kao novinar radio na dva portala i nekoliko radio-stanica, Vukašin Grozdanić postao je novo lice Kurir televizije. Od prošle subote u 13.45 druži se s gledaocima kroz svoju emisiju "Kojekude po Srbiji", s ciljem da nam na jedinstven i zabavan način otkrije svaki delić naše zemlje, tradicije i istorije.
Za sebe kaže da je veseljak, nostalgičar, maštar, slobodouman, spavalica, kontraš, namćorast i lenj s vremena na vreme, ali sposoban da stvori format koji se razlikuje od dosadašnjih putopisnih emisija. Vukašin za sebe voli da kaže kako je večno zarobljen s manirima 85-godišnjaka i dušom petogodišnjaka.
Je li istina da vam je snimanje putopisa bio životni san?
- Tačno, pored rada na radiju, o čemu takođe maštam dugi niz godina. Čekao sam skrštenih ruku misleći da će mi prilika upasti u krilo i proklinjući sudbinu kako je moguće da drugi ne prepoznaju ono što imam da ponudim. Ipak, shvatio sam prostu grešku - ideje koje sam imao bile su mi u glavi, i tu ostajale. Zato sam uzeo olovku i papir, pa polako krenuo da ih zapisujem.
Put do Kurir televizije nije bio kratak?
- Moj san o upoznavanju ljudi i snalaženju u nesvakidašnjim situacijama ostvarivao se time što bih jednom godišnje s najboljim prijateljem odlazio da vozimo bicikle po Srbiji, kampujemo u šatoru ili obitavamo u brvnari bez struje i vode. Tih nedelju dana godišnje je potvrđivalo da je to moj poziv, koji nikako ne smem da ignorišem.
Ne valja se, što bi rekli stariji. Neshvatljivo, začuđujuće, ali istinito - niko mi nije prišao na ulici s pitanjem: "Dobro, čoveče, hajde, šta bi te usrećilo da radiš?" Shvatio sam da ću se pretvoriti u džangrizavog čoveka koji ima veliko skladište neostvarenih snova, pa sam počeo polako da sklapam kockice. Naučio sam da se služim montažom i kamerom, uz mnogo grešaka usput.
Pošto ste kompletan autor emisije, po čemu se ona razlikuje od sličnih putopisa?
- Temelj su mašta i veličanstvena igra, a cilj da prikažem ljude i strast koja ih pokreće. Često iz snimajućih dana izlazim oplemenjeniji, ali i, nije me sramota da priznam, znatno pametniji nego što sam krenuo na snimanje.
Sam format emisije je još u beskrajno dugačkom procesu brušenja. Samim tim, u pronalaženju i razvitku toga kako bi emisija trebalo da izgleda bilo je mnogo uspona i padova, kritika i pohvala, kriza i unutrašnjih rasprava... Ipak, verujem da se sve polako kristališe i dolazimo do cilja.
Ko vam je pomogao?
- Da nije bilo porodice i prijatelja, koji su u mnogim situacijama verovali više od mene samog i trpeli me u svim raspoloženjima, sada bih verovatno pasivno zurio u ekran, gledajući kako drugi rade ono što ja želim i mislim da mogu.
Kako spremate emisiju?
- Neke igrokaze pripremim pre snimanja, dok se neke lampice upale tek u montaži, što zahteva dodatna nasnimavanja. Želim da nasmejem druge, da se oslobodim svojih okova, a potom i da ljudi krenu da se otvaraju jedni prema drugima i shvate da ljubavi i pravih prijatelja nikada dosta.
Šta vam je cilj?
- Moja neskromna mašta je da u budućnosti, kao nekada za velikog Duška Radovića, nakon gledanja moje emisije ljudi prozbore jedni drugima: "Da li si video šta je onaj ludak opet uradio?" Za mene ova emisija nije hir, nego je utkana u moju dušu. Nadam se da će publika to prepoznati i da je ovo početak lepog i dugog putovanja u kom će nam se putevi, dragi čitaoče, i sresti.
(Kurir.rs / Tv Ekran)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
