Ivo Andrić je opisao život u vreme smrtonosne epidemije: Rakija i beli luk za doručak protiv zaraznih bolesti
- Ivo Andrić je u 'Na Drini ćuprija' opisao kako su kuga i kolera menjale svakodnevicu Sarajeva i Višegrada u 19. veku.
- U vreme zaraze vlasti su zatvarale putnički i poštanski saobraćaj, a pisma su dezinfikovana dimom i putnici vraćani sa mosta.
- Stražari su verovali da ih rakija i beli luk štite od bolesti, što Andrić prikazuje kao sliku straha i narodnih verovanja.
U vreme kada su se zarazne bolesti širile među stanovništvom, putnici su zaustavljani na mostovima, pisma su dezinfikovana dimom, a stražari su verovali da rakija i beli luk mogu da ih zaštite od bolesti. Ovakve prizore Ivo Andrić opisao je u romanu "Na Drini ćuprija", podsećajući na vreme kada su epidemije menjale svakodnevni život čitavih gradova.
Kuga i kolera nekada su izazivale veliki strah, a borba protiv njih podrazumevala je mere koje su se znatno razlikovale od današnjih. U romanu "Na Drini ćuprija" Andrić se osvrnuo na epidemije koje su sredinom 19. veka pogađale Sarajevo i opisao kako su se njihove posledice osećale i u Višegradu.
Kada bi se pojavila zaraza, vlasti su ograničavale, a ponekad i potpuno obustavljale putnički i poštanski saobraćaj. Putnici koji su dolazili iz zaraženih područja nisu mogli slobodno da nastave put, dok su stražari kontrolisali prilaze kasabi i pokušavali da spreče unošenje bolesti.
Pisma su dezinfikovali dimom, a putnike vraćali sa mosta
Jedan od upečatljivih detalja iz Andrićevog romana odnosi se na način na koji su se stražari odnosili prema pošti. Pisma su prihvatali kleštima i izlagali dimu kako bi ih, prema tadašnjem shvatanju, učinili bezbednijim. Roba se nije primala, a posebna pažnja posvećivana je ljudima koji su pokušavali da pređu most i uđu u grad.
Putnici su se pravdali da su zdravi i da nemaju nikakve veze sa epidemijom koja je harala u drugim mestima. Neki su satima ubeđivali stražare da ih puste, drugi su pokušavali da pronađu način da zaobiđu zabranu, dok su pojedini pribegavali i podmićivanju.
Andrić je kroz ove scene prikazao ne samo strah od bolesti već i sukob između propisanih mera i svakodnevnih ljudskih potreba. Trgovci su morali da nastave posao, ljudi su putovali zbog porodičnih obaveza, a oni kojima je nešto hitno trebalo često su smatrali da bi baš za njih trebalo napraviti izuzetak.
Verovali su da rakija i beli luk štite od zaraze
Posebno je zanimljiv detalj o stražarima koji su tokom dugih smena pili rakiju i jeli beli luk, verujući da ih te namirnice štite od bolesti. Andrić ovaj prizor opisuje sa dozom ironije: ljudi zaduženi da čuvaju kasabu od kolere oslanjali su se i na ono za šta nisu imali pouzdan dokaz da može da ih zaštiti.
Ovaj motiv pokazuje koliko su se nekadašnji načini suočavanja sa zarazama oslanjali na iskustvo, običaje i narodna verovanja. Kada medicina nije raspolagala današnjim znanjem i mogućnostima, ljudi su pokušavali da se zaštite onim što im je bilo dostupno. Ipak, rakija i beli luk ne sprečavaju pouzdano infekcije i ne predstavljaju zaštitu od kuge ili kolere. Njihova uloga u Andrićevom opisu pre svega govori o vremenu u kojem su ljudi pokušavali da pronađu sigurnost usred neizvesnosti.
Kolera je akutna crevna infekcija koju izaziva bakterija Vibrio cholerae, a najčešće se prenosi konzumiranjem vode ili hrane zagađene ovom bakterijom. Bolest može da izazove obilnu, vodenastu dijareju i povraćanje, zbog čega organizam u kratkom roku gubi velike količine tečnosti i elektrolita. U teškim slučajevima dolazi do ozbiljne dehidratacije koja, ukoliko se ne leči, može da bude smrtonosna.
Opasnost od kolere posebno je dolazila do izražaja u prošlosti, kada nije bilo savremenih sistema za vodosnabdevanje, kanalizacije i lečenja. Epidemije su se brzo širile u sredinama u kojima higijenski uslovi nisu bili odgovarajući, a nedostatak efikasne terapije dodatno je povećavao broj smrtnih slučajeva.
Danas se kolera uspešno leči pravovremenom nadoknadom izgubljene tečnosti i elektrolita, najčešće rastvorima za oralnu rehidrataciju, dok teži slučajevi zahtevaju intravensku nadoknadu tečnosti i, prema proceni lekara, antibiotike. Bezbedna voda za piće, odgovarajuća sanitacija i higijena ključni su za sprečavanje širenja infekcije.
Strah od bolesti menjao je život čitavih zajednica
Zavirite una izložbu o Ivi Andriću:
Opis epidemija u "Na Drini ćuprija" zanimljiv je i zbog načina na koji pokazuje da zaraza nikada ne pogađa samo obolele. Ona utiče na putovanja, trgovinu, odnose među ljudima i funkcionisanje čitavog mesta. Most, koji je u romanu središte života kasabe i mesto susreta, u vreme epidemije postaje i granica preko koje nije svako mogao da pređe.
Andrićev prikaz podseća da su se društva i pre savremene medicine suočavala sa poznatim dilemama: kako da se zaštiti stanovništvo, koliko da ograniče kretanje i šta se događa kada pojedinci smatraju da pravila ne bi trebalo da važe za njih.
(Kurir.rs/Mondo)
VIDEO: Naš Nobelovac je obožavao Sokobanju