Posle premijere u Madlenijanumu Ljubinka Klarić priznala: "Uloge sam birala zbog novca, moralo je da se preživi"

Premijerom drame "Posle pada" Artura Milera, u režiji Petra Jovanovića, Opera i teatar Madlenijanum doneo je na scenu priču koja otvara teška, univerzalna pitanja o suočavanju sa sopstvenim slabostima, teretu prošlosti i ličnim odlukama. Kroz složenu glumačku igru ansambla koji dočarava emotivne lomove Milerovih likova, komad ne nudi jednostavna rešenja, već podstiče publiku na razmišljanje i dugo nakon spuštanja zavese. Među zapaženim protagonistima ove postavke našla se i glumica Ljubinka Klarić, koja u razgovoru za Kurir neposredno nakon premijere otvoreno govori o radu na predstavi, fascinaciji Milerom i Merilin Monro, ali i o sopstvenom pristupu ulogama, kritikama i pozorišnom životu.

Izbor teme i ovog Milerovog teksta je veoma intrigantan. Kako je došlo do toga da postanete deo ove podele?

- U Madlenijanumu igram već tri godine. Poznato je da ovaj teatar voli ljude s kojima je već sarađivao, mada uvek rado prima i nova lica, tako da sam se i ja našla u ovoj glumačkoj podeli. S rediteljem Petrom Jovanovićem sam već radila na predstavi "Godišnjica", dobro se poznajemo, pa je i to bio prirodan put da postanem deo tima. Pored toga, sama tema je izuzetno intrigantna. Artur Miler je bio intrigantan čovek, pisac i muškarac, a Merilin tek posebno. Kada je u pitanju njegova autobiografija, on mi je oduvek bio fascinantan kao muškarac, kao pisac i kao javna ličnost, tako da me je čitav taj kontekst snažno privukao ovom projektu.

Koliko se vaša percepcija Merilin Monro promenila tokom vremena, posebno uzimajući u obzir i vaše iskustvo života van granica Srbije?

- Ona je oduvek bila izuzetno harizmatična ličnost. Mi se njome bavimo danas, a bavićemo se njome i ubuduće. Ušla je u istoriju kao najzavodljivija žena neverovatne harizme. Mislim da tu uopšte više nije važno ni kako je pevala, niti kako je glumila. Kada neko ima to nešto posebno što ima ona, mišljenja drugih prestaju da budu presudna. Ona više nije među živima, a ta raznorazna mišljenja o njoj i dalje traju.

Pogađaju li vas kritike i ocene reditelja ili kritičara i pridajete li im veliku važnost u ovoj fazi karijere?

- Više ne. Dok sam bila mlađa glumica, to mi je značilo, a sada više ne. Valjda ja sama najbolje znam šta radim na sceni i ne može to niko sa strane bolje znati od mene. Najbolje osetim i kada sam pogrešila i kada sam zaista dobra. Sve ostalo što neko misli stvar je ličnog osećaja, ukusa i percepcije.

Na koji način danas birate uloge, oslanjate li se na stomak, intuiciju ili nešto pragmatičnije?

- Ako me pitate kako sam birala uloge u poslednje dve godine, reći ću vam otvoreno - za novac. Izbora jednostavno nije bilo, moralo se preživeti u okolnostima koje nisu bile lake, ali na kraju sam dobro prošla.

Čeka li vas neki novi rad ili projekat u matičnom Beogradskog dramskom pozorištu?

- Verujte mi da trenutno ne znam šta se tačno dešava u mom matičnom pozorištu. Ipak, nadam se da ću se u nekom narednom periodu ponovo aktivnije uključiti u rad teatra.

Postoji li naslov ili lik iz dramske literature koji priželjkujete da odigrate?

- Odigrala sam svoje glavne uloge, ali vratićemo se tome. Bila bi šteta da me propuste sada kada se nalazim u najboljem periodu svog života. Što se tiče novih komada, videćemo. Imala sam samo jednu veliku nadu i to se desilo, a za sve ostalo idemo polako.