Jugoslovenska kinematografija klasičnog filma, držeći se zakona jedne partije, radila je melodrame smeštene u sumrak Otomanske imperije, načinjući polako puritanizam i idiličnost naših prvih predratnih filmova "S verom u boga", "Nevinost bez zaštite" i neprikosnovenu poratnu "Slavicu".
Dok su Holivudom suvereno vladale erotske zvezde Garbo, Ditrih, Teda Bara i druge planetarne lepotice, fabrika snova im je već dvadesetih godina prošlog veka propisala kodeks koga su se svi, do Evrope i istočnih kinematografija, morali da pridržavaju. Doneli su tzv. Hejsov zakon iz 1934, koji je ograničavao dve velike holivudske filmske teme: kriminal i seks. Držali su se nekoliko postulata.
Prvo, zločin se ne isplati, mora da bude kažnjen. Drugo, nema revanša na zločin jer nasilje rađa nasilje. Treće, opis kriminalne akcije ne sme da bude previše detaljan da ne bi bio poučan. Četvrto, ljubavne scene, čak i među bračnim parovima nikad ne smeju da budu u krevetu. Ili mogu, ali nema dodira, mogu samo da pričaju. Ako muškarac poljubi ženu u krevetu, on mora da ima jednu nogu na podu. Poljubac ne sme da bude otvorenih usta. Peto, ljubavne scene moraju da budu po dobrom ukusu, vrlo diskretne.
Kodeks je zvanično važio do 1966. godine. Samo su ga dva filma prekršilia: "Van zakona" Hauarda Hjuza sa Dženifer Džouns 1946. i "Mesec je plav" Ota Premindžera, koji je govorio o drogi. Droga je takođe bila zabranjena kao tema. Od 1966, dolaskom televizije, Holivud uvodi ono što sada imamo: rejting do 18 godina. Kriminal i seks nadiru.
Jugoslovenski film ponašao se slično. Među "drugovima i drugaricama" nije bilo erotike. Zato su se vraćali u prošlost i velika književna dela domaćih pisaca. Po pripovetkama Bore Stankovića snimljeni su već 1948. "Sofka" Radoša Novakovića sa Verom Gregović i 1953. "Ciganka" Vojislava Nanovića sa Selmom Karlovac. U "Sofki" prvi put vidimo senku gole žene u ritualnom predbračnom kupanju u hamamu.
Scenario za film "Hanka" iz 1955. pisao je Isak Samokovlija, a režiser Slavko Vorkapić ide korak dalje snimivši bradavicu dojke, ali na mrtvoj junakinji. Sledeće godine Vladimir Pogačić ekranizuje "Anikina vremena", prema pripoveci Iva Andrića, sa Milenom Dapčević kao Anikom, dok Branko Bauer sa koscenaristom Arsenom Diklićem režira "Ne okreći se, sine", u kome se prvi put pojavljuje naga ženska figura u partizanskom filmu sa Lilom Andres Vukotić.
Nebojša Jovanović, filmski kritičar koji je naš film sagledavao najviše u svetlu teorije roda i seksualnosti, govorio je 2014. o ovom periodu u ciklusu predavanja "Neko je rekao feminizam" Sarajevskog otvorenog centra uz podršku Fondacije Fridrih Ebert. Jedna od tema bila je i "Erotika u klasičnom jugoslovenskom filmu", a govoreći o junakinjama ovih filmova, Jovanović ih opisuje kao "orijentalne žene, Romkinje ili mešanke, posebno lepe i fatalne". Upravo je ovakav tip ženstvenosti uveo erotiku u jugoslovenski film. I tada su "filmadžije" tretirale ovu temu kao opasnu, ubilačku i subverzivnu. Pahulja u dimijama i prigušenoj strasti brzo se pretvorila u lavinu dolaskom "crnog talasa".
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
