Legendarni glumac Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je pre sedam godina, ostavivši iza sebe bogatu biografiju, mnoštvo čuvenih uloga, ali i tešku životnu priču.
Tokom svoje blistave karijere Đuza je igrao u više od 140 filmova i serija, a o svom privatnom životu retko je govorio, iz razloga što je bio potresan.
Još sa 12 godina Đuza ostaje sam sa majkom, jer mu Nemci odvode oca u zarobljeništvo. On sa majkom učiteljicom ostaje u rodnom Ražnju gde se bori za opstanak. Njih dvoje sami, bez ičije pomoći, žive u trošnoj kući blizu škole, gde mu je majka predavala.
Sa svega 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu.
Međutim, ono što ga je posebno bolelo jeste činjenica da nije imao dece.
"Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav", govorio je svojevremeno Đuza.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
