Pamtite ga kao veselo lice, uglavnom sa violinom na ramenu, ili nekim drugim instrumentom, kako svira i svojim promuklim glasom tera na smeh svojim replikama. Branislav Ciga Milenković je godinama unazad bio sinonim za Roma na domaćem filmu i u serijama, a njegov život krije pregršt zanimljivih priča.
Rođen je u selu Kovačevac 1931. nadomak Mladenovca. Od malih nogu starao se sam o sebi, ali nikada nije gubio svoj vedar duh. U Mladenovcu je završio školu, na mladenovačkim ulicama je odrastao i odatle krenuo u svet.
„Imao sam konjče Riđu, upregao ga u taljige, pa put pod noge“ seća se danas Ciga tog vremena. I već posle nekoliko godina, kao glumac je obišao čitav svet. Ciga Milenković je odigrao pregršt serija i filmova, a preko trideset godina je snimao „Veselo veče“ za Radio Beograd i pisao je tekstove za svoje humorističke uloge. Napisao je i nekoliko knjiga.
Sa konjem je nakon rata došao u Beograd, gde je pomagao ljudima koji su se selili. U jednoj životnoj ispovesti je ispričao:
"Godine 1948. posle gimnazije upregnem ja moje konjče Riđu i pravo za Beograd. Partizanski komandanti su ušli u Beograd na belim konjima a ja na mojim taljigama. Na ulazu u Beograd morao sam da pokažem legitimaciju, a za Riđu konjski pasoš. A u Beogradu obnova i izgradnja u punom jeku. Taljige su se dokoturale do Skadarlije u sokače čiča Ilije Stanojevića. Na Skardaliji me je primio domaćin Nastadin i njegova baba, a konjče sam smestio u Vajfertovu pivaru. Upisao sam se na Arhitektonski tehnikum. Pre podne učenje, po podne uzmem mog Riđu i taljige – pa kirijaj Cigo na Trošarini i Tošinom bunaru. Selio sam proletarijat predgrađa, došljake i njihovu sirotinju: astale, čunkove i šporete, ugalj i poneko ćemane."
Na jednoj priredbi, na nagovor poznanika, popeo se na binu, zabavio je ljude ali i zapao je za oko Bojanu Stupici koji ga je pozvao da se pridruži novosadskoj akademiji. Konja je ostavio u Beogradu lokalnom fijakeristi, tako da kako kaže - "U Beograd sam se vratio kao glumac, a moj Riđa je imao čast da razvozi publiku sa predstava u kojima sam igrao."
Bio je član mnogih pozorišta u celoj Srbiji, ali na kraju i Jugoslovenskog dramskog u Beogradu. Najzapaženije uloge je ostvario u filmovima Skupljači perja, Opklada, Put oko Sveta, Više od Igre.
Napisao je knjigu Estradni umetnici Jugoslavije, kao i knjigu Beograd, ljudi i događaji koja govori o Beogradu od 1804. do danas. Umro je u 74. godini 21. avgusta 2005. u Beogradu od posledice srčanog udarca.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
