Za glumicu Isidoru Minić ovog leta nema odmora jer je deo ekipe nove serije "Poziv". Rame uz rame s Mirjanom Joković pokušaće publici da približi priču nastalu iz pera Ive Mitrović i Marka Popovića. Ovu dramsku umetnicu na jesen očekuje i premijera filma "Da li ste videli ovu ženu?" Dušana Zorića i Matije Gluščevića, koji će biti prikazan na 79. Venecijanskom festivalu, što je bio dobar povod za razgovor za TV Ekran.
Šta možete da otkrijete o svojoj ulozi u seriji "Poziv"?
- Veoma malo. Prvi put snimam triler. Uloga je vrlo zanimljiva. Deo sam jedne porodice, a supruga mi igra bosanski glumac Ermin Bravo. Nas dvoje imamo dete sa posebnim potrebama i u borbi za njegovo lakše odrastanje i traganju za novcem upadamo u nevolje.
Kako ste postali deo ove priče?
- Bila sam pozvana na kasting za ovu ulogu. U seriji nema mnogo ženskih uloga. Međutim, celu priču nosi i vuče ženski lik bivše inspektorke, koju tumači Mirjana Joković. Značajna za celu priču je i žena koju igra Ana Franić, a treća je moja junakinja. Ona je spremna da učini sve kako bi spasla svoju porodicu.
Da li radite prvi put s Mirjanom?
- Poznajemo se dugo godina, ali prvi put radimo zajedno. Snimile smo samo dve scene, ali je bilo veliko zadovoljstvo.
Možete li ovu seriju da uporedite s nekom već viđenom? - Mene je podsetila na "Meri iz Istauna" s Kejt Vinslet. I tu je glavni lik žena policajka koja vuče celu seriju, a ima mnogo privatnih problema.
Pratite i druge serije.
- Obožavam "Vabilon Berlin" i u nečem sličnom volela bih da učestvujem.
Da li uvek lako pogodite ubicu?
- Znam zanatski kako se to piše i mogu da pogodim ubicu. Volim da gledam ovakve stvari, kao što će biti serija "Poziv".
Pomenuli ste kao omiljenu jednu istorijsku seriju. Da li je Šotra kriv što ste zavoleli epohu?
- Rođena sam takva i tu Šotra nije ništa kriv. Uvek sam maštala o dugim haljinama. Možda nisam za ovo vreme, pa volim tu vrstu filmova i serija. Uživam više da oživim trenutke koje ne poznajem.
Kako birate uloge?
- Pre svega to mora da bude dobra priča, a posle se zapitam da li to umem ili ne da odigram. Onda, presudno je i ko je u ekipi. Nije nijedno snimanje lako, jer ste osuđeni na druge ljude. Uz dobru ekipu možete mnogo više da date nego kad radite s ljudima koji vam ne prijaju. Nisam isključiva, ali volim da u ekipi imam nekog svog i sebi bliskog.
Koji su vaši ljudi?
- Atelje je moje pozorište. Glumci su jedna mala zajednica i svi se mi poznajemo, volimo i ne.
Živimo li danas u zlatnom dobu kinematografije?
- Izgleda da je ovo zlatno doba. Glumci imaju posla. I moja majka je snimala u nekom zlatnom dobu filma, ali se tada obraćala pažnja na kvalitet. Danas mi se čini da neki ljudi samo žele da nešto snime, pa nije ni važno kakav je rezultat.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
