Grupa koja je svakako obeležila jugoslovenski rokenrol je i sarajevsko "Bijelo dugme".
Osnovani 1973. godine u Sarajevu, najpre kao grupa "Jutro" (promenili su ime godinu dana kasnije jer je u Ljubljani postojala grupa identičnog imena, a publika ih je već prepoznavala po pesmi "Kad bi bio bijelo dugme) uz Gorana Bregovića kao spiritus movens u vidu gitariste i kompozitora.
Grupa je bila aktivna preko 20 godina uz stalne promene članova. Naime, posle Bebeka, pevač je bio Mladen Vojičić Tifa i na kraju Alen Islamović, a neki od bubnjara su bili i tragično nastradali Ipe Ivandić, Milić Vukašinović, a od klavijaturista i legendarni Laza Ristovski.
Tokom godina ostavili su brojne pesme iza sebe koje se i dan-danas pevuše širom bivše zemlje čiji je raspad, nekako ironično, počeo kada je "Bijelo dugme" prestalo da postoji - 1989. godine.
To je bio kraj "dugmemanije" koj je tresla nekadašnju državu.
Pre svega toga, desio se jugoslovenski Vudstok kako su tadašnji mediji zvali besplatni koncert Bijelog Dugmeta kod Hajdučke česme. Ideja je potekla od rok novinara Pece Popovića, a smišljeno je da to bude neka vrsta oproštaja Gorana Bregovića pred odlazak na služenje vojnog roka u Niš.
Besplatni koncert se održao 28. avgusta 1977. godine na Topčideru, u blizini Hajdučke česme i dugo je proglašavan najvećim rok spektaklom na ovim prostorima, a tadašnje novine su baratale ciframa od 50.000, 80.000 do 100.000 ljudi.
Predgrupe su bile "Zdravo", "Tako" i "Leb i sol", a Bijelo Dugme je nastupilo u sastavu: Goran Bregović, Željko Bebek, Ipe Ivandić, Zoran Redžić i Laza Ristovski.
Inače, bilo je planirano da snimci sa ovog koncerta budu objavljeni kao živi album, ali zvuk nije bio dobar, pa su se Dugmići snašli, snimili su iste pesme ponovo u Sarajevu, u jednoj hali, ali su dodali prave reakcije publike sa Hajdučke česme i taj album je prodat u milionskom tiražu.
Elem, koncert je bio veliki hit i organizatori nisu mogli da veruju šta se dešava, a zbog mase koncert je umalo i prekinut, ali srećom, ipak nije došlo do toga.
"Beogradski radio "Studio B", javljao je svakih pola časa šta se događa na koncertu u Košutnjaku. Negde između 21 i 22 sata voditelj se oglasio i sledećim riječima: - Zovu nas roditelji i pitaju šta se tamo sve zbiva.
Dragi roditelji, ne morate da previše brinete. Koncert još traje, a ako vaša deca malo i zakasne, da znate da je to zbog toga što će čekati na red za tramvaje i autobuse, ili će malo duže ići peške.
Kada je u jednom trenutku, u vreme nastupa "Bijelog dugmeta", postojala opasnost da publika provali na scenu, jedan od redara zavapio je okupljenim novinarima i foto-reporterima:
- Ma, pomagajte i vi! Vidite da nas je malo! Čas nakon toga, i novinari su se uključili u redarski posao.
Bilo je i skeptičnih da razglas sa bine neće biti dovoljan kako bi se koncert pratio. Ali, prevarili su se. Muzika se dobro čula čak i 2 kilometra uokolo Hajdučke česme.", pisao je sarajevski Ven te 1977. godine.
Svakako je koncert kod Hajdučke česme upisan u anale jugoslovenskog roka kao jedan od bitnijih momenata.
HAJDUČKA ČESMA...
Bilo je na toj pitomini senovite padine Košutnjaka pre i posle mnogo događaja i koncerata, ali kada se kaže Hajdučka česma misli se samo na jedan. Taj istorijski toponim pune četiri i po decenije manje podrazumeva mesto ubistva Mihajla Obrenovića, a više uskrsnuće Bijelog dugmeta. Usud ovog grada je da se na nekim mestima oduvek podmuklo puca i naglas peva.
Uspomene umeju ponekad da budu veće od snova.
Tako nekadašnja Paganka kaže u Radio Beogradu. ''Taj mi je događaj stvarno promenio život''.
Ne samo njoj, već mnogima. I meni.
Prohuja tačno 45 godina. A kao da je bilo juče... a bilo je u nedelju 28.avgusta 1977.
Došao sam prvi...
Peca Popović podelio sećanja na koncert Bijelog Dugmeta kod Hajdučke česme
(Kurir.rs/A.Miletić)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
