U trenutku kada je dobila ulogu u seriji "Miris kiše na Balkanu", Aleksandra Bibić Kolarov bila je balerina. Njenu želju da se pokaže kao glumica primetio je čuveni Ljubiša Samaržić koji joj je dao šansu da u ekranizaciji romana Gordane Kuić odigra jednu od glavnih uloga. Više od decenije od premijernog prikazivanja sage o porodici Salom, sjajno je iznova prihvaćena kod publike i u reprizi ove serije na Kurir televiziji.
Kakva su vam sećanja na doba kada ste snimali seriju?
- Najlepša moguća. Nostalgična sam jer smo se svi mnogo povezali. Bila sam veoma mlada, pa su me pazili. Svako snimanje i scenu, snimali smo vrlo tanano i osećajno, što je u vremenu masovne produkcije iščezlo.
Da li je Ljubiša kriv što ste odabrali glumu za profesiju?
- Oduvek sam htela da se bavim glumom. Kad sam bila mala, govorila sam da ću kad porastem biti balerina i glumica. Kod glume mi se mnogo dopalo što je realna u odnosu na balet koji ne dopušta mnogo slobode na sceni.
Kako ste dobili ulogu Riki Salom u seriji "Miris kiše na Balkanu"?
- Ljubiša je u tom trenutku tražio balerinu koja je i glumica, a ja sam tek upisala privatnu Akademiju lepih umetnosti. U baletskim krugovima se govorilo da volim glumu što je čuo i odlučio da me pozove na kasting.
Kako je izgledala audicija?
- Mnogo smo pričali o ulozi, samom scenariju, neke scene smo isprobavali. Ljubiša je dosta intuitivno prilazio tim stvarima i taj put se samo odvijao.
Pamtite li po nečemu posebno susret sa piscem Gordanom Kuić čiju ste tetku igrali u seriji?
- Tek sam kasnije razgovarala sa njom. Posle snimanja, Gordana mi je poklonila sliku Riki Salom u kostimu kako stoji u nekoj baletskoj pozi i napisala mi je posvetu. Bilo je vrlo emotivno.
Pamtite li neku anegdotu sa snimanja koju ćete jednog dana prepričavati unucima?
- U trenucima kada mi nije išlo snimanje, kada smo ponavljali scene više puta, Ljubiša bi mi davao čokoladice, koje je uvek imao po džepovima. Plakala bih jer ne mogu da snimim nešto, a bi me kljukao slatkišima da se smirim, što mi je bilo preslatko.
Ovo je vaša jedina uloga. Zašto je to tako?
- Za neke stvari u životu mora da postoji dobar trenutak, a meni se nije desio. Upisala sam Fakultet dramskih umetnosti sa 22 godine, mislila sam da će to biti veliki problem, ali sam završila. Tada se nisu sve kockice složile.
Kakav je bio prijemni na Fakultetu dramskih umetnosti?
- Stresan, kao i sve. Sedam godina ranije već sam bila na velikoj pozornici Narodnog pozorišta i igrala glavne uloge u baletu. Taj momenat publike, scene, sve je to bilo normalno. Uglavnom se studenti plaše svetla, a meni je ono davalo snagu. Bilo mi je baš lepo. Za temu sam imala Dostojevskog, a komedija je bila "Izbiračica", imitacije su bile iz sveta baleta.
Kako pamtite studije?
- Od jutra do mraka se studiralo. Bilo je u nekim trenucima dosta naporno, ali mi u sećanju ostaju božanstveni profesori, divne kolege. Na fakultetu je vladala atmosfera da si bezbedan da se pronađeš, niko te ne bi odbacio.
Gde sebe vidite kao glumicu?
- Volim pozorište, igram u Teatru na Brdu, predstavu "Boing boing", umesto Jelisavete Orašanin, u Madlenijanumu, Narodnom pozorištu, ali se sve to raspalo. Volela bih da nastavim svoju karijeru na filmu. Imam jednu komičnu ulogu kod Slobodana Šijana u ostvarenju "Budi bog s nama", igram Zuzu. To je fenomenalan kostim i lik. Mala je uloga ali meni značajana jer je komična.
Po čemu pamtite saradnju sa Šijanom?
- Veliko mi je zadovoljstvo. Kada su me pozvali istog trena sam prihvatila.
Imali ste saradnju sa suprugom na baletu?
- Prošle godine smo Dejan i ja imali baletsku predstavu. Divna je, i spojila nas je u smislu igre i glume. Pokret je nastao iz replika koje je napisala Mina Ćirić. Nismo mnogo razmišljali, uklopili smo se u celu priču, vodili smo se srcem i nismo ništa improvizali, već smo radili.
Da li žalite zbog nečega?
- Nemam za čim da žalim, jer sam mnogo dobila. Upisala sam fakultet, završila i master. Sada sam bogatija još jednim zanatom koji mogu da spojim sa baletom.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
