Slavni glumac Irfan Mensur proslavio je početkom godine 70. rođendan, a smrti je, prema sopstvenim rečima, gledao više puta u oči.
Tokom strašnih devedeseth godina prošlog veka i rata na području bivše Jugoslavije glumac se prvi put suočio sa smrći, drugi put je "dah" smrti osetio pred operaciju srca, a i prošle godine je imao mnogo sreće.
- Bila je 1992. godina, a ja sam imao pištolj u ustima. Bukvalno! Mogao sam tada da nestanem", ispričao je glumac za Kurir. U popularnoj kafani "Stupica", kraj Jugoslovenskog dramskog pozorišta, tada su se okupljali glumci, ali i pripadnici raznih krugova, pa i polusveta i kriminala. Neki primitivni ljudi, kad je sve bilo sivo, želeli su da se svi prezivamo na ić. Sa Žarkom Lauševićem su to veče hteli da popiju piće, a mene su terali zato što se zovem Irfan Mensur - opisao je glumac veče koje se umalo završilo tragično.
Posle toga je otišao iz Srbije i ekspresno dobio švedsko državljanstvo, ali je njegov očuh primetio da u pasošu ima i neki vodeni žig koji Šveđani nisu imali - oznaku da je politički izbeglica.
- Jedini sam čovek koji je vratio švedski pasoš - rekao je Mensur, koji se nije osećao kao politički izbeglica, želeo je samo "da se sve smiri i da se taj kukolj istrebi".
Zato je ovu ispravu vratio, pa sa jugoslovenskim pasošem otišao prvo u London, Kopenhagen, zatim u Švedsku, pa nazad u Srbiju. Tu je nastavio karijeru i obogatio je novim ulogama, ali i otpočeo romansu, a zatim i brak sa Srnom Lango, koja je već imala sina Aleksu.
- Želeo sam da izgradim svoju lozu i ostavim svoj trag i zato sam ime svog oca uzeo za svoje prezime. Ostavljam tri čoveka iza sebe, Filipa, Pavla i Aleksu. Aleksu delim s njegovim ocem - kaže glumac i dodaje:
- Odgajio sam ga od njegove druge godine. On mu je tata, a ja sam mu ćale.
Glumac je priznao i da se smrti ne plaši:
- Ne plašim se tog izdisaja. Kad sam odlazio na operaciju da mi ugrade tri bajpasa, znao sam da iza sebe ostavljam nešto.
(Kurir.rs/LepaiSrećna)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
