GLUMCA RADETA MARKOVIĆA SVI ZNAJU, A OVO JE NJEGOVA ĆERKA: U životu je stalno bio usamljen, a zbog nje je PLAKAO 10 MINUTA!

Srpski glumac Rade Marković jedno je od imena koje dobro pamte brojne generacije, po brojnim ulogama u kultnim filmskim ostvarenjima.

Bio je deo legendarnih glumačkih ekipa, a ovo su samo neka od ostvarenja u kojima je igrao: "Burduš", "Nož", "Nikoletina Bursać", "Put oko sveta", "Variola vera", "Hasanaginica", "Valter brani Sarajevo", "Otpisani", "Nacionalna klasa", "Majstori, majstori", "Priče iz radionice", "Kako sam sistematski uništen od idiota", "Bal na vodi", "Tito i ja", "Mi nismo anđeli 2" i brojna druga ostvarenja.

Rade je godinama bio u braku sa koleginicom Oliverom Marković, takođe našom legendarnom glumicom, a sa njom je dobio sina Gorana koji je danas poznati srpski reditelj.

Radetov uspeh i popularnost nikada nisu jenjavali, a njegov životni put bio je trnovit, imao je svoje trenutke krize i melanholije. Tako je govorio čitaocima u jednom novinskom tekstu.

- Uvek sam bio usamljen i nikada nisam bio ubeđen da je moj put onaj pravi. Često je život pipanje po mraku, pa shvatite da ste u zabludi, da ste godinu-dve proveli uludo i propustili mnoge bitne stvari. Tada vas uhvati panika... Imao sam velike krize u svojim četrdesetim godinama, a one su bile do te mere intenzivne da sam se razveo, napustio pozorište i dobio čir.

Onda sam definitivno promenio život, onako, presekao sam kao sekirom. Izložen sam paljbi na otvorenom prostoru već pola veka i oguglao sam na pritiske. Uspeo sam da opstanem na prvom mestu zbog toga što se nisam tako često pojavljivao u medijima, samo kada sam imao razlog za to. Ne volim tu vrstu popularnosti koja se zasniva na osnovu toga koliko se neko pojavljuje u medijima. Kada sam bio mlad, to mi je imponovalo, a onda je došao trenutak kada sam poželeo da budem sam.

Čak sam doživljavao i velike krize. Desilo mi se, recimo, da tri-četiri godine nisam mogao da kročim na scenu. Nisam imao hrabrosti da izgovorim nijednu reč na sceni zbog toga što sam izgubio tlo pod nogama. To su, valjda, one normalne ljudske i umetničke krize u četrdesetim ili ne znam kojim godinama... Onda sam se ponovo skupio i ušao u jedan drugačiji, zreliji period. Postao sam mnogo stroži prema samom sebi, nisam više dopuštao neke gluposti koje sam radio u opasnim godinama - pričao je tada Marković.

Tokom dugog i plodnog života, ovaj vrsni glumac ovenčao se i mnogobrojnim nagradama, a uz priznanja Sterijinog pozorja, Gavelinu nagradu, tri Arene, vrhunac njegovog stvaralaštva svakako je Dobričin prsten koji mu je pripao 1998. godine za životno delo. Ipak, prava kruna njegovog života su sin Goran i ćerka Lenka koju je dobio u poodmaklim godinama sa drugom suprugom Lidijom.

Iako njegovog i Oliverinog sina svi znaju, mnogima nije poznato da je Marković u poznijim godinama sa svojom drugom suprugom dobio i ćerku Lenku.

- Lidija i ja smo se upoznali u leto 1976. u Budvi, ali venčali smo se tek 1992. godine. Lenku sam dobio kasno i sećam se da je tokom jedne večere moj sin Goran računao da Lenkina mama, on i ja zajedno imamo dvesta godina. Međutim, moja ćerka se s tim dobro nosi. Ne mogu da kažem da sam joj strog roditelj, ali plašim se za nju zbog džungle koja vlada na beogradskom ulicama

Ona je odgovorna devojka koja kada nešto kaže, onda to i ispoštuje. S druge strane, veoma sam ponosan na Gorana koji je zanimljiv reditelj jer interesantno posmatra stvari. Radili smo zajedno, a čak sam dobijao i neke uloge koje mi nije namenjivao, poput one u filmu Variola Vera", govorio je svojevremeno Marković koji je svojoj porodici, ali i svima drugima, ostavio ogromno nasledstvo kroz svoje glumačke uloge koje je maestralno odigrao.

I upravo je Lenka bila razlog što je pod stare dane plakao. Naime, kad je saznao da je njegova druga supruga Lidija u drugom stanju, nije mogao da savlada emocije. Briznuo je u plač sreće koji je trajao, po svedočenju njegove supruge, desetak minuta.

Bio je na odmoru u Klanjcu, u kući svoje druge supruge, kada mu je pozlilo. Preminuo je 10. septembra na kardiološkom odeljenju bolnice u Zaboku, u Hrvatskoj. Sahranjen je 15. septembra u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a pored članova najuže porodice, njegovom pogrebu prisustvovale su brojni prijatelji, kolege i državnici.

(Kurir.rs)

Bonus video: