Kada se književnik profiliše u jednom pravcu, najčešće i ostaje u tom domenu stvaralaštva. To, međutim, nije slučaj s pesnikinjom Ljiljanom Klajić.
Njena prva zbirka pesama objavljena još 1998. godine, pod nazivom "Odronjavanje" pripada pravcu postmoderne i bavi se ozbiljnim, dubokim i kompleksnim temama smisla stvaranja, života i smrti.
Period do izdavanja sledeće knjige obeležio je nastavak obrazovanja na postdiplomskim studijama u oblasti Nauke o književnosti, kao i rad na afirmaciji kulture govora i izražavanja dece i mladih.
Od postmoderne do dečje rime
Sledećom zbirkom pesama za decu ,,Čarobnjaci reči” (2012), Ljiljana pokazuje da ume da stvara i razdragane, tople, vesele i melodične rime za decu, a mnoge pesme iz te zbirke su perom književne kritike ocenjene kao pesme antologijske vrednosti kojima je mesto u samom vrhu književnosti za decu.
Tematska i žanrovska razuđenost kojom darovito I vešto vlada, 2016. godine iznedrila je dramsku fresku ,,Traganje” u kojoj se Klajićeva ponovo bavi esencijalnim problemima čovekove duhovne I emotivne egzistencije.
Spremna je i peta zbirka
Ovih dana, Klajićeva je objavila novu, četvrtu po redu knjigu poezije. To su"Pesme iz Mravograda" kojima se ponovo obraća mališanima. Već naredne nedelje iz štampe izlazi njena peta zbirka poezije pod nazivom ,,Pesma je prevarena smrt”, u izdanju ,,Nove Artije”.
Njene knjige su predstavljene u okviru autorske večeri u Galeriji Centra za kulturu Rakovica u ponedeljak, a o njenom literarnom stvaralaštvu govorili su književnik Veselini Mišnić i dr Milutin Đuričković, član Evropske akademije nauka i umetnosti.
Aplauzi i odraslih i dece
U prijatnoj atmosferi, pesnikinja je hronoliškim redom pročitala desetine svojih pesama, iz više knjiga, a atmosfera je bila prožeta gotovo opipljivim emocijama, dubokim upitanostima, ali i širokim osmesima, kada su poleteli stihovi za najmlađe. Aplauzima su dočekani poslednji stihovi svake pesme! A tapšali su i najzreliji i sićušne ručice mališana od po nekoliko godina...
Inspiracija je u autoru
Da je pisanje prvenstveno dar, a ne puki trud, potvrdila je i naša sagovornica.
"Odakle, kako...?- ne znam…Samo znam da otkad postojim volim da razmišljam kroz stihove, a od svoje 13. godine pišem. Sa darom se rađamo, inspiracija je u samom pesniku, a povodi su svuda. Pišem i kada sam vesela i zadovoljna, a i kada sam emotivno ustalasana, zamišljena ili tužna. Ako je neka bol preduboka, onda je i pesma prepuna emocija…Tako nastaju pesme za ,,odrasle”- ukoliko ikada zaista odrastemo u potpunosti.
Deca ne skrivaju šta misle
Kaže da su deca iskreniji slušaoci i kritičari i da nikada neće reći da im se nešto dopada, ako to nije tako, što nije slučaj kod odraslih.
"Mi odrasli se trudimo da ne povredimo mišljenjem jedni druge, ali se ne trudimo da budemo potpuno iskreni. Odrasli smatraju da to nije pristojno i odustaće od lošeg komentara. I to je u redu. Ali sa decom je čisto i drugačije. Deca su najiskreniji i čitaoci i slušaoci"- kaže Klajićeva.
Pesma za divne snove
Na pitanje, da li bi mogla da zamisli trenutak da je devojčica i da joj mama čita pesmu za laku noć, i koja bi to pesma bila, ona odgovara:
"Da, mogla bih da zamislim baš ovu pesmu koju sam napisala za svu decu i njihove mame, a sada ću je pročitati vama:
Uspavanka
Spavaj čedo, spavaj milo,
uskoro će zvezda roj,
na prozoru da naveze
i prinčeve i princeze…
Prelep dvorac, sav od zlata,
i biserna bela vrata,
bajku vezom ispisanu,
srećnim krajem išaranu.
I dok nebo skapa kapke,
sjaj mesečev s trepavica,
pozlatiće tvoje snove,
ukloniti nemir s lica.
Ja ću s tobom zaploviti,
po tom nebu, svom od pene,
pevaću ti uspavanke,
od ljubavi ispletene.
(Kurir.rs / S. S.)
NE PROPUSTITE
