"Sveti kralj Milutin - vladar na raskršćima svetova" nova je knjiga u izdanju Zadužbine svetog manastira Hilandara, čiji je drugi kritor upravo ovaj srpski kralj.
Nastala kao svojevrsni triptih u kom su radovi 16 istraživača srednjeg veka, koji su se odazvali na poziv Zadužbine da na sveobuhvatan način predstave kralja Stefana Uroša II Milutina, knjiga je prva velika monografija o ovom vladaru. Povod za njeno stvaranje bilo je 700 godina od upokojenja kralja Milutina 2021. Svetlost dana knjiga je dočekala s malo zakašnjenja u odnosu na jubilej, ali vredelo ju je čekati.
Prvi deo knjige bavi se izazovima praktične politike kralja Milutina, drugi osnovnim osloncima njegove politike i treći njegovom pobožnošću.
Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine istakao da je čast drugoga ktitora značajna zato što je manastir Hilandar uvek gledao na kralja Milutina kao duhovnog nastavljača zaveta koji su i Stefan Nemanja (Sveti Simeon) i Sveti Sava ostavili svojim potomcima.
- Knjiga je pisana kao zbornik radova, u nečemu i sučeljenih stavova, i predstavlja ličnost i vladavinu kralja Milutina u eposi zlatnog doba srpskog srednjeg veka na raskršću Istoka i Zapada, a što je uticalo i na naše biće - rekao je Ranđić na promociji knjige u kripti Hrama Svetog Save.
Čak 228 ilustracija i devet karata knjizi daje i dinamiku, urednivi istoričar dr Srđan Pirivatrić iz Vizantološkog instituta SANU, istoričarka prof. dr Smilja Marjanović Dušanić s Filozofskog fakultet u Beogradu i istoričarka umetnosti dr Danica Popović, mislii su a sve pa i to da svaki autorski tekst ima i sažetak na engleskom.
IŠAO I U SOFIJU KOD MOŠTIJU KRALJA MILUTINA
Išao je Milivoj Ranđić, pre početka rada na knjizi, i u Sofiju, u Crkvu Svete nedelje pred mošti Svetog kralja Milutina da izmoli pomoć za uspešan rad.
- Kad sam se vraćao iz Sofije sve sam mislio ništa se ne dešava dok nije prošlo nekoliko dana, dok nije kockicu po kockicu kroz razgovor s urednicima sve krenulo - rekao je Ranđić.
Da do sada nije bio iscrpnije i potpunije monografije kralja Milutina, naveo je Pirovatrić, iako je bio jedan od najvećih srpskih vladara.
- Zaista je bio vladar na raskršću svetova. Prostor Istočnog Mediterana i jugoistočne Evrope u vremenu njegovog rođenja (oko 1253.) bio obeležen rasparčanošću i čestim suprotstavljanjima, a sve kao posledica Četvrtog krstaškog rata iz 1204 - kazao je Pirivatrić.
Značajna je i 1261. godina, kada je bila obnova pravoslavnog carstva u Konstatinopolju, kao i njegovi napori da se teritorijalno zaokruži u ranijim granicama, ali i povremeni pokušaji njegovog ponovnog rušenja i obnove rimokatoličkog latinskog carstva.
- Milutinov vladarski put sve to je činilo nepredvidivim, bogatim raskršćima. Po posledicama najdalekosežnija bila je njegova ženidba Simonidom Paleolog 1299, ćerkom vizantijskog cara Andronika II, što se smatra nekom vododelnicom u srpskoj istoriji na planu praktične politike i rasprostiranja kulturnih uticaja - naveo je Pirivatrić.
Dr Marjanović Dušanić podsetila je da je od 1276. do 1282. vladao Dragutin, a da je potom sporazumom iz Deževe na presto dolazi mlađi brat Milutin.
- Izvesno je, ipak, da je u teritorijalnom smislu vlast podeljena na troje vladara koji su imali posebna ovlašćenja i neku vrstu samostalnosti u upravljanju svojim oblastima. Deževska smena je na političkoj ravni predstavljala promenu vlasti dok je pravno bila podela vlasti - navela je Marjanović Dušanić i dodala da je pitanje kraljevih brakova podrobno razmatrano, nekad sa različitim zaključcima, što je vrlina ove knjige.
Pred kraj života kralj Milutin je morao da odbija napade spolja.
- Srpski kralj je izdržao ovaj nalet i pokazao se kao moćni vladar zemalja od jadranskog zaliva do Dunava - istakla je ona.
Kralj Milutin imao je, navela je Danica Popović, naglašenu spiritualnu komponentu, a Hilandar je zauzimao posebno mesto.
- Oslanja se na naslede svetih Simeona i Save, a s druge strane na spoljnopolitičko opredeljenje prikazano dinastičkim brakom Nemanjića i Paleologa - kazala je Popovićeva i dodala da je kralj Milutin pokazao poseban odnos prema karejskoj keliji Svetog Save, koju je obnovio.
Kurir.rs/J.S.S.
NE PROPUSTITE
