Profesor Darko Tanasković (1948) srpski je filolog, orijentalista, islamolog, univerzitetski profesor, književnik, književni prevodilac, diplomata i akademik. Spada u najznačajnije srpske orijentaliste i arabiste, ali i diplomate. Njegova diplomatska karijera vodi preko ambasadorskih mesta u Turskoj, Azerbejdžanu i Vatikanu, a krunisana je ambasadorskim predstavljanjem Srbije u Unesku i to u najteže doba, kada je pretila realna opasnost da Kosovo može biti primljeno u ovu organizaciju. Tanasković je bio jedna od ključnih osoba u sprečavanju tih napora naše južne pokrajine.
Neoosmanizam
Tek upoznavanjem sa izuzetno bogatim delima gospodina Tanaskovića, uvek jasnim i precizno iskazanim u dubokim promišljanjima, stiče se slika zašto je Tanasković uvaženi član Evropske akademije nauka i umetnosti, Akademije nauke i umetnosti Republike Srpske, Naučnog društva Srbije. Profesor je objavio blizu hiljadu naučnih i stručnih radova iz orijentalistike, od kojih su mnogi prevedeni i objavljeni na stranim jezicima. Naročito su značajne njegove knjige „Sufizam“, „Arapski jezik u savremenom Tunisu“, „Na istoku Zapada“, „Islam i mi“, „Neoosmanizam“, „Pusto tursko“. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada - Zlatnog Beočuga, Izuzetne Vukove nagrade, Sretenjske zlatne medalje za zasluge, u Ministarstvu spoljnih poslova dodeljena mu je počasna titula prvog doajena srpskog elitnog diplomatskog ešalona s lentom, nosilac je nacionalnog priznanja u kulturi i Ordena Svetog Save II reda.
Međutim, Tanasković je ujedno i počasni član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Na poziv slavnog novinara Radio Beograda, takođe osnivača Adligata, Miše Jevtića, Tanasković se pridružio projektima našeg udruženja i od 2017. postao jedan od najvernijih i najposvećenijih članova. Čovek na kojeg uvek možemo da računamo, intelektualac koji izvrsno razume filantropske ciljeve u kulturi.
Čak i u doba najveće zauzetosti, sa statusom ambasadora, gospodin Tanasković uvek je davao izuzetan primer, bio pristupačan i spreman da sasluša i ukaže poštovanje svakom čoveku, čemu sam lično bio svedok kada sam ga posetio u Parizu. Maniri gospodina koji je svestan značaja, ali i prolaznosti svih titula, koji na prvo mesto postavlja kvalitete karaktera, obrazovanje i rezultate rada, meni su lično od trenutka kada sam ga upoznao, primer i uzor.
Saradnja s profesorom Tanaskovićem krunisana je potpisivanjem ugovora o poklonu legata, kada je, kao simbol dobrog početka saradnje, profesor poklonio Adligatu izuzetno redak primerak prvog izdanja „Praktičnog arapsko-francuskog rečnika“ iz 1871. godine, francuskog arabiste i glavnog prevodioca francuske vojske u Alžiru Marselina Bosijea. Za ovom retkom knjigom profesor je tragao godinama, da bi je zatim nesebično poklonio našem muzeju. Tanasković je poželeo da veći deo njegove biblioteke, ali i arhivske građe jednog dana bude u potpunosti smešten u Adligatu, kako bi bio dostupan studentima, istraživačima, naučnicima. Veliki deo knjiga iz njegovog profesorskog kabineta s Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu već je dostupan u Adligatovom Domu legata, u kojem je formirana posebna soba za legat profesora Tanskovića.
Još od svojih studija, a naročito tokom svojih diplomatskih dužnosti, profesor je prikupio mnoga retka izdanja za svoju biblioteku, ponekad donoseći i čitave kutije knjiga za Beograd s raznih meridijana. Zato ne čudi što je tokom više decenija takvog posvećeništva važna, retka i vredna kolekcija knjiga koja obuhvata najvažniju kolekciju orijentalistike u jugoistočnoj Evropi, izuzetnu biblioteku o arapskom svetu, islamu, Bosni i Turskoj - a sve to, zajedno sa mnogobrojnim ličnim predmetima, poklonjeno je Adligatu i može se koristiti u Domu legata, Muzeju knjige i putovanja i Muzeju srpske književnosti.
Poseta Beogradu
U biblioteci se nalazi i knjiga s posvetom turskog nobelovca Orhana Pamuka, koju je Tanaskoviću pisac lično potpisao tokom boravka u Beogradu 2006. godine, a tu je i izuzetna fotografska građa - slike Tanaskovića s papom, predsednicima Turske, Azerbejdžana. Profesor je poklonio i svoj diplomatski frak, u kojem je odlazio na mnogobrojne značajne prijeme, zatim ordenje koje je dobio od Malteškog viteškog reda i iz Vatikana.
Čak i najznačajnije predmete Tanasković je poklanjao od srca i bez zadrške, svestan da je važnije da budu dostupni svima i da svedoče o jednom istorijskom periodu, da omoguće stotinama, možda i hiljadama ljudi da nešto nauče, nego da ih drži zatvorene u ormanima svog doma. Upravo je to odlika najvećih među velikima - spremnost da najvrednije i najdraže što su tokom života sakupili, ostave na polzu drugima. Zato je gospodin Tanasković, na predlog Adligata, prošle godine odlikovan poveljom Srpskog filantropskog foruma povodom Nacionalnog dana davanja za iskazano dobročinstvo, za darove koji su obeležili moderno darivanje u Srbiji, za nesebičnu podršku kulturi u teškim vremenima.
Viktor Lazić
