OBJAVLJENO NOVO KOLO ANTOLOGIJSKE EDICIJE DESET VEKOVA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI: Među imenima Radičević, Albahari, Vasiljev, Ršumović

Antologijska edicija "Deset vekova srpske književnosti" dobila je novo kolo, četrnaesto po redu.

- Četrnaest puta, kao i sada, povodom izlaska 140. knjige u Antologijskoj ediciji Deset vekova srpske književnosti, izdvajam podatak da Andrić i Crnjanski imaju najviše naslova, da nekoliko pisaca imaju po dve knjige, da su prva i druga serija ravnopravne, da su obe antologijske, da je neophodno strpljenje dok se ne okupi oko dve stotine knjiga čiji broj nije zadat, niti je takvo ograničenje potrebno; ima dovoljno, i odviše, smetnji i teškoća (kao u svakom zamašnom poslu). Odmah smo, pre izlaska prvog kola 2010. godine, sa delima Svetog Save, Dositeja, Sterije, Njegoša, Bore Stankovića, prvih knjiga Andrića i Crnjanskog i tri antologijska naslova, odabrali i naslove za odeljak „posebne knjige“. Sada ih ima dvadesetak. Svaka od njih je vrednosni graničnik u svom žanru i bilo bi nepravedno da ih nemamo u ponovnom celovitom izdanju“ naveo je Vuksanović i dodao:

- Četrnaest godina malo preduzeće, Izdavački centar Matice srpske, čiji je jedini posao da objavljuje ediciju s kraćim nazivom Milenijum srpske književnosti, svakog proleća objavljuje po deset knjiga koje izlaze zahvaljujući redovnim pretplatnicima, otkupu za biblioteke, gradskim, pokrajinskim i republičkim konkursima za podršku kapitalnim izdanjima. Nije tako bilo na početku. Kasnije su se udružili. Tako smo tri četvrtine plana ostvarili. U zadatim okolnostima i vremenu kada je književnost pritešnjena i u društveni ćošak saterana jasno je da se govori o lepom uspehu.

Vuksanović je potom obrazložio spisak imena u ovogodišnjem kolu Antologijske edicije "Deset vekova srpske književnosti".

- Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Milan Dedinac i Marko Ristić, u dve knjige, u neobičnim spisima (možda ih više i neće biti takvih), ponegde i u dvoručno pisanim stihovima, predočavaju zašto su Pariz i Beograd istovremeno bili centri nadrealizma, kako se antologijski može opevati sve od kose na glavi do trave u planini.

Knjiga Skendera Kulenovića, visoko poetična u stihu, esejistici i proznom izrazu, u svečano ozvučenom jeziku, počinje poemom o majci bez sinova, a završava se poglavljem romana Ponornica.

Uvek lirični Branko V. Radičević sa „belim“ romanima o ženi i o muškarcu, sujevericama i drugim magijskim temama i danas deluje prisno, kao da i dalje piše, kao da traži da ga zavičajci pomenu dok slave zvanje prestonice kulture.

Pisci sa dva slična prezimena, srodni u književnoj elegičnosti, različiti u načinu kazivanja i dolasku u poetsku sliku, Žarko Vasiljević i Dušan Vasiljev, zajedničkom knjigom se vraćaju na lepo književno mesto koje smo im, malo nesmotreni malo zaboravni, zauzeli.

Arsen Diklić čije smo filmove sa decom gledali, vraća se sa svojim scenarijima i baladama koje na njih liče, kao da kaže: okreći se, sine, stižem iz malog rita, sa salaša gde sam bio kao na ostrvu.

Borislav Radović, pesnik kulture i učene otmenosti, stihovima, pesmama u prozi i esejima još jednom potvrđuje pravilo da najobrazovaniji pisci čekaju vreme kada će izlaziti njihove knjige u velikim tiražima.

Nije se dalo priređivačima da knjigu Ljubivoja Ršumovića objavimo ranije, ali je to ispalo dobro, jer smo dobili ne samo njegove čarolije za sve uzraste, naročito za najmlađe, već smo dobili i njegove zavičajne anegdote i stihove visokog iskustva.

Zgusnuta proza Davida Albaharija predstavljena je sa dva romana, pripovetkama različitih dužina ali sa istom kazivačkom snagom i esejima u obliku pisama i o kanadskim prilikama.

Deseta knjiga u nizu, u četrnaestom kolu, pripada Radoslavu Petkoviću, njegovim pripovetkama u dva ciklusa, iz četiri romana odlomcima koji su ponuđeni kao mamci što mogu biti i samostalni, a sve to sa dva eseja i dva zagonetna upitnika na kraju - naveo je Vuksanović.

Kurir.rs