Dugometražni animirani film "Seljaci" Dorote Kobijele Velčmen i Hjua Velčmena, u koprodukciji "Digitalkrafta" iz Srbije, svetsku premijeru imaće na 48. Međunarodnom festivalu u Torontu, koji se održava u septembru. Na novom ostvarenju reditelja nominovanih za Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu za prethodni film "S ljubavlju, Vinsent" radilo je 22 slikara i slikarki iz Srbije. Dok su se crteži u studiju u Beogradu privodili kraju, rediteljka je u intervjuu za Kurir otkrila detalje novog ostvarenja, zbog čega je izabrala domaće slikare, kao i šta joj se najviše dopalo u Srbiji.
Film "Seljaci" donosi nam nesvakidašnju priču o malom selu u Poljskoj.
- Radnja filma se bazira na istoimenom romanu Vladislava Rejmonta. Priča je smeštena u 19. vek i govori nam o malom selu u Poljskoj. Glavni junak je devojka koja je veoma nežna i drugačija od zajednice, jednostavno im ne pripada. Ona pokušava da pronađe svoje mesto u svetu, boreći se protiv toga da je ukalupe u pravila. Imamo i ljubavnu priču, trougao i mnogo zanimljivih dešavanja. Priča mi je bila vrlo interesantna, ljudi su drugačiji i osećajni. Selo je puno interesantnih karaktera i inspiracije.
Da li je ovo vaša omiljena knjiga?
- Nije baš omiljena, imam ih više. Čitala sam je u školi, a ponovo sam se srela sa njom kad smo radili na filmu "S ljubavlju, Vinsenst" u audio-formatu. Pomislila sam u sebi: "Ova knjiga lebdi u prostoru, bila bi idealna za animaciju." Mogla sam da zamislim kako je slikam, i to je bilo dovoljno.
Radili ste ponovo sa slikarima iz Srbije. Kako je protekla saradnja? Da li su uspeli da verno dočaraju vašu ideju?
- Sve je proteklo u najboljem redu. Vrlo su talentovani i dobar tim. Prvi put sam se srela sa slikarima iz Srbije kada smo radili "S ljubavlju, Vinsent". Imali smo dva slikara iz Srbije u timu i bili su među najboljim, iako smo imali na stotine slikara. Kad smo se spremali za "Seljake", razmišljali smo i shvatili da, ako su oni tako dobri, sigurno postoji još slikara u Srbiji koji su takođe dobri. Počeli smo da tražimo slikare i otvorili smo studio ovde. Prezadovoljna sam svime što smo uradili.
Postigli ste veliki uspeh sa filmom "S ljubavlju, Vinsent". Da li očekujete sličan uspeh i sada?
- Pokušavam da ne očekujem. Naučila sam da, kada očekujem i žudim za nečim, razočaram se. Znam da ljudi čekaju na to, posebno u Poljskoj, jer igraju njihovi glumci i reč je o poznatom delu. Uradila sam sve što sam mogla da bude posebno i lepo, kao i svi umetnici koji su radili s nama. Teško je predvideti kako će reagovati, nadam se da će im se svideti.
Kako vam se dopada Srbija?
- Moj najbolji prijatelj je iz Srbije. Upoznali smo se za vreme studija. Prvi put sam došla u Srbiju pre nekoliko godina kako bismo radili na jednom dokumentarcu. Bila sam mu asistent. Donosila sam kafu, pomagala iza kamere i takve stvari (smeh). Otišli smo i na selo i bilo je neverovatno. Hrana, ljudi, priroda, sve je bilo neverovatno. Toplo su me dočekali, toliko su bili srdačni da sam imala osećaj da sam već bila ovde, kao da sam kod kuće.
Da li ste probali neki specijalitet?
- Kad sam bila prvi put u Srbiji, probala sam sve tradicionalne specijalitete i dopali su mi se. Međutim, sad sam veganka, pa imam ograničen izbor (smeh).
Kad se očekuje premijera filma u Srbiji?
- Nismo još utvrdili tačan datum, ali će najverovatnije premijerno biti prikazan na Festu, tako da imam vremena da ga dodatno uredim.
Smatrate li da će veštačka inteligencija zameniti ilustratore?
- Mislim da još uvek nisu spremni za to. Veštačka inteligencija još uvek uči kako da crta. Daje neverovatne rezultate, ali činjenica je da svemu tome nedostaje ljudski dodir. Svaki umetnik ima nešto svoje, način na koji koristi četkicu, senzibilitet, osećaj za boje... Gledajući ove slike, mi vidimo da je svako drugačije radio, oseća se ljudski dodir. Osim ukoliko ne naučimo veštačku inteligenciju kako da u sebi ima dušu više ljudi, mislim da neće uspeti.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
