Vesna de Vinča rođena je u Beogradu, ali loza njena porodice Jugović poreklom je iz mesta Kosić kod Nikšića.
Iz tih krajeva je i čuveni glumac Voja Brajović, ali i Blagoje Jovović, kao i neki ministri i znamenite ličnosti. O tome je De Vinča pričala u svojoj životnoj priči za Kurir.
Rođena sam u Beogradu i živela sam sve vreme na Vračaru. Istina, prvih pet godina smo boravili u Nikšiću, gde je tata, izuzetni šarmer i energija kakva se jednom rađa, a po profesiji finansijski stručnjak, pozvan da bude direktor u Železari. Mama, koja je bila beskrajno zaljubljena u svog Crnogorca, bila je Beograđanka visokog stila, lepotica i nežnica. Kao istoričar umetnosti napustila je posao u Narodnom muzeju i bez pogovora krenula za svojom večitom inspiracijom Minjom u Crnu Goru. Tamo je u gimnaziji predavala baš istoriju umetnosti.
Sećam se dalekih livada na kojima smo vozili bicikl, sela Kosić, gde smo odlazili ceo život, lovili žabe i jegulje, igrali fircik na obali Zete, družili se sa životinjama, brali drenjine i mlade orahe, bili sjedinjeni s prirodom i decom iz sela. Dodir s prirodom je najvažniji stimulans za dete. To je bio krucijalni dodir koji je u meni proizveo jednostavnost u životu i komunikaciji. Visoki stepen mudrosti je živeti jednostavno. Tata nam je plaćao za svaku ulovljenu žabu, a onda nas je učio da pečemo žablje batake i jegulje. Uz vatru nas je učio napamet rodoslov predaka heroja. I danas znam svoje Jugoviće i bratstvo Brajovića 20 kolena unazad. Znači, otprilike pet vekova je to trajanje naše familije.
Selo Kosić
Taj kraj ima neku posebnu dimenziju i genetiku. Iz mog sela su Rade Brajović, proslavljeni novinar i urednik Večernjih novosti, i njegov sin Vuk, producent, zatim Zoran Filipović, čuveni fudbaler, Ranko Jovović, možda najveći pesnik Crne Gore, Bajo Šaranović, ministar kulture, reditelj i profesor na Akademiji, njegov brat je bio prvi direktor Tanjuga, Pavle Kovačević, psihijatar i moj kolega sa RTS. Iz tog kraja je poreklom i Voja Brajović, dirigentkinja Opere Narodnog pozorišta Ana Zorana Brajović i Nino Brajović, generalni sekretar UNS, i prof. dr Saša Brajović sa Filozofskog fakulteta, pa i Boža Kalezić, čuveni reditelj dokumentarnih filmova.
Dve kuće od nas je i Blagoje Jovović, od čijeg je osvetničkog metka stradao Ante Pavelić. Čudna je neka energija u tom selu i nadasve beskrajna lepota i kristalna čistoća reke Zete, koja prolazi očigledno i kroz naše gene. Uz Zetu je smešteno i naše prelepo imanje, koje je ded Petar kupovao dva puta. Prvi put je išao u Ameriku da zaradi, mučio se radeći u rudnicima, a onda kad je imanje u nekoj transakciji izgubio, otišao je u Marselj i ponovo radeći teško, u solanama, zaradio novac da kupi isto to imanje. Uporni smo mi Jugovići.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
