Kao mali, voditelj Ivan Gajić maštao je o tome da postane deo medijskog sveta, ali verujući da je on rezervisan samo za odabrane, pustio je da ga život ipak povede na drugu stranu. Mislio je da bi mu okretanje ka velikoj ljubavi - medicini, ispunilo snove o zadovoljstvu u profesiji. Nakon završene srednje medicinske škole u rodnom Požarevcu, zaposlio se u struci i sve do 2011. nosio beli mantil. Poslednje dve godine polako je počeo da otkriva i čari novinarstva kojem se potom potpuno okrenuo.
Pune dve godine Ivan na Kurir televiziji vodi poslednji sat emisije "Puls Srbije", koja se radnim danima emituje od 11 časova, a subotom je domaćin i autor zabavnog programa "Divan šou".
Da se ne zovete Ivan, da li bi vaš šou i tada bio divan?
- Ha-ha, sjajno pitanje. Neskromno ću reći da bi i tada bio divan, jer dok sam stvarao celu tu priču, želja, volja i entuzijazam koji su me vodili morali su da dovedu do takvog ishoda.
Kakve promene ste doneli u studio od ove sezone?
- U tehničkom smislu moje autorsko čedo "Divan šou" pretrpeo je manje izmene u vidu nekih zanimljivih, kreativnih igrica jer sam osluškivao puls publike i shvatio na šta najbolje reaguju. Ljudi su za kratko vreme zavoleli ovu emisiju, a ono što mi je posebno drago je što i gosti s radošću dolaze kod mene, pa mi u emisiji, ili kad se ugase kamere, kažu da su uživali, da im je bilo veoma prijatno i da, iako su zbog mog dugogodišnjeg novinarskog staža mislili da će biti neprijatnih tema ili iznenađenja, to se nije desilo.
Na koji način postižete meru u razgovoru s gostima?
- Ma koliko nekad neke teme budu bolne i neprijatne, stvar je pristupa i kako ćeš da ih obradiš. Do sada nisam imao nijednog nezadovoljnog gosta, a kroz emisiju, do ovog momenta prošlo je više od 60 sjajnih pevača, glumaca, ozbiljnih imena u voditeljskom i novinarskom svetu.
Kako biste svoj šou preporučili nekome ko ga možda dosad nije pogledao?
- Ovde ću iskoristiti rečenicu koju skoro u svakoj emisiji ponavljam na početku. Ako imate bilo kakav problem, nervozu, nešto vam nije po volji, garantujem vam da vas u naredna dva sata očekuje puno smeha, uživanja u programu sa sjajnim gostima i zasigurno osmeha na licu. I to je tako. Poštovanje se uzvraća poštovanjem, a kada gosti vide kakav tretman u emisiji, i oni se dodatno potrude da ispričaju nešto novo, zabavno, drugačije, ekskluzivno.
Koliko vam znači pomoć koleginica Maše Kostić i i Milice Stanimirović?
- Za "Divan šou" često budem na mukama, nekad slatkim nekad onim kiselim jer treba spojiti tri kompatibilna gosta. Tu mi oko ideja dosta pomaže koleginica Vanja Camović, koja od ove sezone uređuje emisiju, pa se s njom savetujem o svemu. Kada je reč o igricama, zasad nam ideje ne manjkaju. Maša u svojoj rubrici "Mašin izazov" pronalazi javne ličnosti i osmišljava izazove, dok Milica u svom segmentu istražuje šta publika na internetu najčešće pretražuje o mojim gostima i kroz zanimljiv kviz saznajemo koliko ih poznaje. Uigrana smo ekipa.
Radnim danima ste i jedan od voditelja "Pulsa Srbije".
- To je ustaljena priča sa zanimljivim rubrikama. Zadovoljan sam.
Koliko je zahtevno raditi dve emisije paralelno? Menjate li se za svaku od njih i traži li "Puls" ozbiljnost ili "Divan šou" ležernost?
- Psihički zna da bude naporno onog dana kada radim i "Puls" uživo i nekoliko sati posle toga snimam "Divan šou", jer moram u glavi da se prebacim iz jedne u drugu priču. I u jednoj i u drugoj emisiji - ja sam ja, samo se prilagođavam temama, pričama i gostima i uvek znam kako prema kom sagovorniku treba da se postavim, koliko da budem opušten. Format "dIvan šou" je lakši za rad jer se snima, dok smo u "Pulsu" ograničeni na neko vreme. Ali i u tome ima draži, pored stresa, pogotovo kada gosti kasne ili jave da ne mogu da stignu u emisiju. Onda na scenu stupaju moje manevarske sposobnosti.
Kako se pripremate za intervjue, gde tražite pikanterije o poznatima?
- Skoro 15 godina u ovom poslu odlična mi je baza za razgovore. Pored toga, svakodnevno pratim aktuelnosti, i na njih se oslanjam. Pikanterije nekad same dođu do mene, nekad ih saznam, jer svoje izvore ljubomorno čuvam i negujem sve ove godine. Pošto je reč o TV formatima, bitno je da kreativnosti ne manjka i da su i gledaoci a i gosti zadovoljni, pa tako i ja.
Smatrate li da je neophodno druženje s poznatima kako biste lakše dobijali ekskluzive?
- Za prijateljstvo je potrebno vreme. Sa nekim kliknete i za privatna druženja, s nekima ne. Ali ono što je najbitnije jesu poverenje i poštovanje. To sam izgradio sa svim sagovornicima. Iako mi je nedeljno potrebno desetak gostiju, kako bih "podmirio" obe emisije, zasad nemam taj problem. Ne postoje oni koji ne žele da gostuju, samo nekada ne možemo da se dogovorimo na prvu zbog njihovih obaveza ili mog koncepta.
Kada ste i kako odlučili da medicini okrenete leđa? Zašto vam se novinarstvo učinilo atraktivnijim?
- Oduvek sam želeo da budem u medijskom svetu, što bi se reklo, od malih nogu. Ali pošto dolazim iz male sredine, to mi je kao klincu izgledalo nemoguće i kao da je taj posao samo za neke odabrane ljude. S druge strane, medicina je moja velika ljubav, i tu sam znao kako da ispunim sebi želju, školovanjem, naravno. Onda dođete u Beograd i skapirate da je samo nebo granica. Tako sam paralelno radio dve i po godine u Urgentnom i u jednim dnevnim novinama, kada sam odlučio da se pozdravim s belim mantilom i u potpunosti uplovim u svet medija.
Jeste li se nekada pokajali?
- Za ljude koji veruju u horoskop, ako kažem da sam dupla Vaga, sve će im biti jasno. Dugo razmišljamo, merimo, ali kada presečemo i odlučimo, to je tako i nema nazad.
Znači li vam znanje medicinskog tehničara danas?
- Mislio sam da mi znači, a onda je došao onaj mučan period s koronom kada smo svi videli da zapravo ne znamo sve. Ako izuzmem taj momenat, znači mi da sam u materiji. I dan-danas prijateljima, ako zagusti, dam injekciju, uključim infuziju, ako je potrebno neko previjanje, tu sam. Iako sam iz Urgentnog otišao još 2011, pošto mama, nažalost, ima nekih zdravstvenih problema, i dalje zbog nje odlazim u tu ustanovu, pa sam u materiji, a dobra stvar je da viđam često kolege s kojima sam radio.
Čini se da ste za kratko vreme postigli mnogo, bar na Kurir televiziji. Da li je to rezultat najviše rada ili ima i sreće?
- U mom slučaju sreća je bila da čelni ljudi televizije prepoznaju moju želju i potencijal i daju mi priliku da se pokažem, a sve što je usledilo nakon toga je samo rad. Generalno, sve u životu što sam radio i uradio je bilo zahvaljujući velikom radu. Kada pričamo o sreći, sigurno je prisutna tu negde, ali mislim da je ona moja prava sreća trenutno zauzeta nekim drugim stvarima, pa ne može da mi se posveti. Ipak, čekam je i radujem joj se. A do tada ću da radim kao i dosad.
Verujete li u to da se snovi ostvaruju?
- Verujem, i nadam se da je tako. Meni se nije ništa desilo preko noći, sve je bio proizvod ozbiljnog i požrtvovanog rada. One prave, velike, najveće snove još sanjam i radim na njima.
(Kurir.rs / TV Ekran / Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
