U noći između 30. i 31. jula 1993. godine, pokojni Žarko Laušević je u podgoričkom kafiću "Epl", posle tuče u kojoj je učestvovao sa bratom, usmrtio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21), te ranio Andriju Kažića.
Za dvostruko ubistvo glumac je bio osuđen na 13 godina zatvora. Žarko Laušević živeo je u Americi i navodno se plašio se osvete, a po drugoj verziji vrebala ga je poternica Višeg suda u Podgorici, po kojoj bi trebalo da odmah bude upućen na izdržavanje kazne.
Lauševićima su presude donošene pet puta: Žarko je prvobitno, u jesen 1993. osuđen na 13 godina, Branimir na dve, i ta presuda je i posle žalbi potvrđena.
Zatim je tadašnji Savezni sud poništio te presude, a na novom suđenju, u februaru 1998. godine, pred većem sudije Svetlane Vujanović, kazne su drastično smanjene: Žarko je osuđen na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane, dok je Branimir oslobođen. Isto veće i sudija potvrdili su tu presudu, 28. oktobra 1999. ali je i takvu odluku, na žalbu i tužioca i odbrane, poništio Vrhovni sud.
Konačno, 30. marta 2001. godine, Vrhovni sud je preinačio kaznu Žarku na 13 godina, a Branimir je i ovog puta oslobođen.
Tri godine ranije, međutim, u vreme kada je visina tadašnje kazne to dozvoljavala, Žarko Laušević je izašao na slobodu i ubrzo zatim otišao u inostranstvo.
- Nisam izgovorio svoju završnu reč na ovom poslednjem suđenju. A, hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju doživljavaju - kazao je Laušević u jedinoj ispovesti novinarima pred odlazak u inostranstvo.
- Znam da bol ne čuje, ali ne bi bilo od mene srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije... U crkvi uvek upalim tri sveće: za oca i njih dvojicu. Mora biti da smo nešto teško zgrešili sva trojica. I njih dvojica i ja, pa nas je Bog tako sastavio: da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama...
Kurir.rs/Novosti
NE PROPUSTITE
