U JDP-u je komemoracija Žarku Lauševiću, a njegove kolege i prijatelji drže emotivne govore.
Voja Brajović - Pitaju šta je to čime biste opisali Žarka? Šta je to što ga čini talo velikim? Setio sam se priče o balerini koja je polagala audiciju za Baljšoj teatar. Odigrala je svoju tačku, direktor joj je aplaudirao " Odlilno poznajte muziku, imate divan pokret. Bićete primljeni u teatar".
Ona još uvek u poklonu i bila je zadovoljna. Dodao je: "Nikada neće biti primabalerina. Zato što nemate ono što čini da publika ustane sa sedišta i aplaudira vam". Žarko Laušević je imao to ono. Ko to može da opiše rečima ne znam. Znto su ga jurili da ga dodirnu. Eto, zbog te antičke tragedije mi goovrimo o njemu, umesto da on isijava svoj dar. Naravno da je Šekspir taj kako je on počeo, ali nekako je moje uverenje da je Šekspir svojim glumcima dao snagu. Onda je pročitao Šekspirove stihove.
"Ali tvoje leto sa lepotama tvojim izblediti neće. U večnost ovim ćeš stihovima poći."
Kopajući po stihovima koje bih mogao da mu podarim pronašao sam stihove za koje dam mislio da ih je žarko napisao, a zapravo je Branko Miljković. "Završiće se putovanje ostaće tišina. To čemu se molite je žalosni slavuj, ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji?dan odjekuje, zvezde stoje. Prazno srce, prazna scene a mene nema, ali ima ljubavi moje." Njega nema, ali ostaje naša ljubav, poštivanje i divljenje....
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
