Nastavak serije "12 reči" doneo je glumcu Viktoru Saviću priliku da svoju ulogu "đavoljeg advokata" Miloša Ivanovića potpuno preokrene. Pored karijere na filmu, televiziji i pozorištu, ovaj dramski umetnik uspešno se bavi humanitarnim radom i vodi Teatar na Brdu, ali stvara i autorsku muziku kao reper Njezzz. O svim tim iskustvima, ali i premijeri filma "Megdan", koja ga očekuje naredne godine, Viktor govori za TV Ekran.
Šta novu sezonu "12 reči" razlikuje od prethodne?
- Scenario i fotografija su bolji. Priča se razradila i fokusirala na tužilaštvo i advokaturu. Čini mi se da serija izgleda kao one svetske koje gledamo na striming platformama i divimo im se. U pravoj sezoni smo gledali fenomenalne glumce i žao mi je što neki nisu mogli da nastave. Ali došlo je mnogo novih. Mnogo mi je drago što je jedna od njih i Vesna Trivalić. Obično je povezujemo sa komedijom, a zbog njenog ogromnog talenta greota je da ne radi i ovakve uloge.
Imate li zajedničke scene?
- Priča se prepliće i prati sve likove, ali nas dvoje smo, nažalost, samo jednom stali zajedno u kadar.
Koliko je bilo izazovno da tumačite lik advokata?
- Glumci moraju da crpu inspiraciju iz realnog života. Nije dobro kada izmišljamo. O kojoj god da je profesiji reč, moramo da imamo kontakt sa njom. Imao sam nesreću da dosta vremena provedem na sudu, tako da znam kako sve to izgleda. S druge strane, mnogo mojih prijatelja se bavi advokaturom. Na kraju krajeva, imamo i dosta serija o toj temi. Bitno je da imam nekog iskustva kako bih verno preneo stvari u seriju. To ne znači da mi ova uloga nije bila izazovna. Najviše zato što je jezik kojim se inače služim drugačiji. Pristup i obraćanje advokata na sudu nije bilo lako, ali pored ovakve ekipe, sa rediteljkom Jelenom Stolicom na čelu, ništa nije teško.
Ko vam je omiljeni partner na setu?
- Ivana Vuković. Sa njom sam ostvario posebnu konekciju. Pristupili smo studiozno poslu i, kada radimo, svaki dubl nam je drugačiji. Uživanje je kada naiđeš na takvog partnera. Jer, više ne razmišljaš o liku i tekstu, već o situaciji. Upoznali smo se tokom rada na seriji "Pet", gde smo isto igrali partnere. Međutim, zbližili smo se tek nakon rada na "12 reči".
U prvoj sezoni ste bežali od toga da je Miloš đavolji advokat. Koliko se njegova uloga promenila?
- Bio je žrtveno jagnje Tomislava, ali se na kraju prve sezone oprao od svega. Njegov moral je pobedio kada se okrenuo protiv čoveka koji mu je navodno pomagao. Našao je dokaze protiv njega i strpao ga u zatvor. Čist je ušao u drugu sezonu.
Nestrpljivo se iščekuje premijera ostvarenja "Megdan" producenta Alekse Balaševića, gde imate prvu glavnu ulogu na filmu. I tu je bilo izazova?
- Zahtevnije su mi bile scene na sudu u odnosu na tuču u ringu. Nismo radili klasično američki stil maskiranja udarca, već koreografiju borbe. Stvarno smo se udarali, ne 100 odsto, ali 70 sigurno. Bio sam ceo u modricama tokom snimanja. I to je bilo zahtevno. Snimali smo noću, pa sam jednom čuo komentar: "Brate, svaka čast, ja dođem, pobijem se i odem kući, a ti se biješ celu noć." S te strane je bilo naporno.
Mislite li da će ovaj film biti neka vrsta prekretnice u karijeri?
- Trudim se da biram uloge, da slušam osećaj i radim ono što mi se radi. Ovaj film će biti osveženje u našoj kinematografiji jer nismo imali takav. To je sportska drama sa elementima komedije. Drago mi je što sam imao dobru saradnju sa rediteljem. Nije se trudio da napravi umetnički film za festivale, već nešto što bi publici bilo zanimljivo. To je pošteno.
Tu vam je Nina Seničar partnerka.
- Mi smo prijatelji odranije i saradnja na filmu "Megdan" bila je neverovatna. Da se ne uvrede moje druge partnerke, jer se, recimo, sa Borkom Tomović znam od detinjstva i s njom sam radio pola svojih projekata.
Počevši od pozorišta, kako ste reagovali na vest o rekonstrukciji "Buhe"?
- Osetio sam više olakšanje nego radost. Najvažnije je da smo dobili prostor, videćemo šta će biti kad krenemo sa radovima koje željno iščekujemo. Imamo novu direktorku. Sve ide nabolje, nadam se da će tako ostati.
Šta publiku očekuje u novoj pozorišnoj sezoni Teatra na Brdu?
- Predstava "Između dva meseca" u našoj produkciji, po tekstu Steve Koprivice, čiju je režiju uradila Staša Koprivica. Igraju Aleksandar Radojičić i Jovan Jovanović. Jedna lagana priča koja te tera da se smeješ i da ti zasuze oči. Toplo preporučujem publici.
A vaša predstava "Mačka pečena"?
- Hit je, ali, nažalost, ljudi potežu za komedijom. I ona je komična, ali ima nekih detalja o odnosu između muškaraca i žena. Poučna je. Pokušavao sam sa ministarkom Majom Gojković da napravim plan i da srednjoškolci dolaze da je gledaju. Posebno je poučna za devojčice i dečake u tom uzrastu.
Jeste li imali tremu pre nastupa na Egzitu ove godine?
- To je potpuno drugo polje i moj izlazak iz komfor zone. Rep je zahtevan. Razmišljao sam šta će biti ako pogrešim jednu reč, jer nemam iskustvo kao ljudi koji se bave time profesionalno. Nisam mogao da improvizujem. Razmišljanje o tome me je prepalo u jednom trenutku, ali ispalo je više nego dobro. Publika je super odreagovala. Predstavili smo novu pesmu.
Da se ne bavite glumom, koji drugi poziv biste odabrali?
- Nažalost, iako mi je otac muzičar, nisam nasledio njegov talenat. Sluha imam, mogu da pevušim, ali ne na tom nivou da se time bavim profesionalno. Da znam da pevam, verovatno bih se bavio onim što su radili Sinatra i Semi Dejvis Džunior. Red šale, red pesme. Muzika je umetnost koja me pokreće. Koliko ste zadovoljni stanjem u kulturi i aktuelnom hiperprodukcijom? - Verovatno će stati u nekom momentu. Međutim, kad sam krenuo da se bavim glumom, sve je stajalo. Divno je što danas možeš da biraš uloge. Ima divnih serija koje pomeraju granice i posla za sve.
Vaš otac je postao miljenik Amerikanaca.
- Sa svojih 60 godina počeo je da se bavi glumom i ko zna šta bi bilo da se školovao za to. Non-stop radi. Snimio je "Kalkanske krugove", a sad je u Crnoj Gori. Stalno ga zovu na kastinge, a on je srećan.
Uzeo je ulogu i Radetu Šerbedžiji?
- To sam tako čuo od ljudi koji rade na filmu "Mašin". Sve je to zahvaljujući Balši Đogu, koji ga je našao i lansirao u taj svet.
Angažovani ste u brojnim humanitarnim akcijama. Mislite li da smo izgbili empatiju kao društvo ili još ima nade?
- Žurke koje organizuje bit pokret su veoma posećene i zbog toga ne krijem taj naš rad. Sarađujemo sa Verskim dobrotvornim starateljstvom, to su crkvene narodne kuhinje koje dnevno obezbeđuju 3.000 obroka. U planu je da se izgrade kupatila za beskućnike. Pomažu i porodicama. Odziv ljudi na naše žurke na kojima prikupljamo novac dokaz je da nismo izgubili empatiju, već nam je samo potrebno neko usmerenje.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
