Rođen je 1976. godine, odrastao u Vranju i znao je čime će se baviti od malih nogu.
Otkrio da je još kao dečak znao da će biti glumac.
- Mama i tata su radili u fabrici "Koštana", pravili cipele, i dobijali su karte za pozorište. Ali nisu išli. Ne idu ni danas, ne gledaju ni mene. Brat i ja smo išli u pozorište. Ali kada sam sa 10 godina gledao Kraljevačko pozorište i predstavu "Moj tata, socijalistički kulak", shvatio sam da sve što hoću jeste da budem glumac. Uvideo sam da, ukoliko tu postoji način da praviš svoju stvarnost, onda je to umetnost koju ja hoću da stvaram.
Dok je stasavao u mladića, tokom gimnazije, igrao je u čak devet predstava u vranjanskom pozorištu "Bora Stanković" i interesovala ga je samo gluma.
- Prođem kroz gimnaziju i odem u pozorište. Tamo me je sve zanimalo, sve sam radio, samo kostime nisam peglao. U školi sam imao 200 izostanaka, razredna mi je pravdala jer je znala da sam u teatru, pa sam na kraju odgovarao i bio vrlo dobar đak.
Na prijemni na FDU, kada je klasu primao Vladimir Jevtović, zakasnio je, pa je morao da čeka da se predstave svi kandidati da na kraju dođe njegov red:
- Spremio sam osam monologa, četiri pesme i 32 imitacije. Znao sam da je scena moja, Vlada Jevtović me je video kao dete u telu odraslog čoveka. Tog dana sam samo ja prošao u uži krug.
Prvi put se pojavio na malim ekranima 1996. godine u seriji "Gore-dole" kao šef nabavke, a ove fotografije su upravo iz te serije.
Tri godine kasnije se pojavio u "Ranjenoj zemlji", a od 200-ih kreće njegov proboj i sve zašaženije i zapaženije uloge.
Doduše mnogi ga pamte i kao Stanoja odnosno Vidoja u seriji Crni Gruja.
Sinovci, Konji vrani, Čekaj me, ja sigurno neću doći, Vratiće se rode, Avokado, Poslednja audijencija, Bunar, Pad, Ime naroda... njegove uloge su brojne, kao i nagrade. Da li znate koji glumac je u pitanju?
Ljubomir Bandović.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
