"BOŽIĆ PROSLAVLJAMO U GUNJACIMA" Glumac Branko Janković za Kurir o običajima svoga kraja: "Dan nam počinje pre zore, na liturgiji"

Kad je poželeo da postane glumac,Branko Janković je krenuo iz rodnog mesta Gunjaci kod Osečine. Negde na tom putu umetnika shvatio je da njegova sreća neće biti potpuna ako se ne vrati na rodnu grudu, gde danas živi s porodicom.

Ipak, vremena za porodicu mu ne manjka, jer svaki slobodan trenutak provodi sa suprugom Natašom i njihovo troje dece. Šetajući šumarkom ruku podruku s naslednicima, koje svuda vodi sa sobom, dramski umetnik u razgovoru za Kurir otkriva šta publiku očekuje u filmu "Nedelja", čija je premijera zakazana za 16. januar, a deli sa nama i kako izgleda porodična idila u njegovom domu za Božić.

Šta možete da nam otkrijete o vašem liku u filmu "Nedelja"?

- Igram Raku Đokić, producenta koji je dosta pomogao ne samo Džeju već i mnogim našim kultnim, poznatim pevačima da formiraju karijeru i opstanu sve ove godine na sceni. Javni posao može da bude štetan i poročan po zdravlje i porodice tih ljudi, a Raka je umeo da balansira između privatnog i javnog života pevača i da, pre svega, pomogne umetnicima u razvoju.

Publika do sada nije imala prilike da vas vidi u ovakvom izdanju. Šta vas je privuklo njegovom liku?

- Sa apetitom sam radio lik Rake, koji je bio vrlo specifičan čovek. Imao je zanimljiv šprahfeler u govoru, što mi je bilo veoma zanimljivo za kreaciju. Uživao sam, to je jedna sočna uloga. Bio je pre svega živopisna ličnost, ali i veoma uticajan, temelj za javne ličnosti poput Lepe Brene, Miroslava Ilića, Džeja i Dobrivoja Topalovića, a opet, sa druge strane, bio je toliko uticajan. I izuzetno skroman, što mi se posebno svidelo kod njega.

Kako se Husa snašao u ulozi Džeja?

- Bilo je napeto na početku, kako će izneti lik, jer na njegovom junaku počiva dramsko težište serije i filma. Međutim, Husa je uradio odličan posao. On je jedna čista duša i super prihvata sve indikacije. On i reditelj Nemanja Ćeranić su odličan tandem.

Uvek ste u pokretu. Kako ste proveli poslednje dane u godini i spremate li nešto novo za publiku?

- Bilo je dosta posla. Već na proleće bi trebalo da počne snimanje filma "Čuvari ikone Svetog Đorđa". Međutim, nisam siguran koliko smem da otkrijem. Sačekaćemo da sve bude zvanično, pa ćemo pričati... Biće to veoma zanimljiva priča.

Jeste li zadovoljni godinom iza sebe?

- Sadržajna i pre svega kvalitetna godina je iza mene, i pored dešavanja na globalnom planu. Sve to utiče na našu zemlju, ljude i privatni život i budžet. Odlično smo radili i što se tiče privatnog biznisa i glume. Nije bilo blokada kao za vreme korone. Pozorišta su radila, snimalo se dosta. Šta čovek može više da poželi. Ko hoće da radi, ima i posla i sadržaja. Primili smo i nove ljude u firmu, što me je posebno usrećilo.

Šta ste poželeli sebi za Novu godinu?

- Sve vreme mi je u glavi zdravlje, vidite kako su nepredvidive ove bolesti. Pre svega, poželeo sam da bude što više dece, da porodica bude zdrava. Sve ostalo nekako dođe na svoje, sve dok smo zdravi i brinemo o porodici. Razmišljao sam dosta u poslednje vreme o porodici i ženama. Imam filozofiju u firmi da radim samo s majkama. Žene su fantastične. Što se tiče muškaraca, sve se to ukrtilo - postali su gori od baba.

Utiče li to na porodicu?

- Ekonomska snaga je glavni problem. Kad muškarac ima sigurnost i finansijsku nezavisnost, drugačije se oseća. Oni to hoće da nadomeste neradom. I društvene mreže su nas upropastile. Svi hoće da budu naizgled lepi i srećni, a kad upoznaš čoveka, vidiš da je sve to mnogo drugačije. Prevara.

Pomenuli ste maločas da je javni život štetan i poročan. Kako se sačuvati?

- Svako zna šta je najbolje za njega, ja sam pronašao svoju bazu, to su selo i porodica. Trudim se, radim svakog dana, šta da poželim više. Priroda i porodica su spas.

Gde ćete proslaviti najradosniji hrišćanski praznik?

- Uvek smo na selu. Za Novu godinu smo posetili supruginu porodicu, a u Gunjake stižemo uoči Badnjeg dana i tu ostajemo do pravoslavne Nove godine.

Kako izgleda Božić u domu porodice Janković?

- Trpeza sa česnicom i pšenicom je obavezna i verujem da se ne razlikuje mnogo od drugih. Dočekujemo položajnika, koji nam po srpskoj tradiciji unosi radost i prosperitet u kuću. Ipak, ono što je specifično za naš kraj je liturgija na koju se ide u četiri ujutru. Idemo po mraku, a kako se privodi kraju, tako polako kreće da sviće.

Taj prizor je neverovatan, ljudi polako izlaze u portu crkve, gde se cele noći ložio badnjak, i u miru dočekuju najradosniji praznik. Za mene je to najposebniji momenat, a verujem da veliki broj ljudi koji živi u gradu to, nažalost, ne može da doživi. Božićno jutro je čarobno. A očekujemo i sneg (smeh).

Decu vodite svuda sa sobom. Da li će vam se naslednici pridružiti u seči badnjaka?

- Obavezno, idemo svi zajedno i tu nema razdvajanja. Uvek su tu negde oko mene sa igračkama. Desi se da Vukadin šutne prejako loptu, pa odleti u potok (smeh).

A šta biste poželeli čitaocima Kurira za Božić?

- Razum, razum, razum, razum i samo razum (smeh).

(Kurir.rs/A.S.)

Bonus video: