Pesnik Vitomir Vito Nikolić, poreklom Nikšićanin, rođen je 27. aprila 1934. godine u Mostaru, gde mu je otac bio u vojnoj službi.
U aprilu 1941. sa porodicom je izbegao u Nikšić.
Bio je svedok dotad najstrašnijeg rata, stradalnik u godinama kada se uče slova. On i njegov drug Nikola našli su bombu. Vitov dvanaestogodišnji brat je dotrčao, uzeo bombu i bacio je.
Ali, ona je udarila u neko drvo i eksplodirala. Vito je zadobio lakše povrede, a brat i drug su poginuli. Italijani su 1943. godine ubili mu oca.
Neko vreme Vito je živeo kod tetke u Mostaru, pa je otuda opet morao bežati u Nikšić. A kad se rat završio, on i njegovi vršnjaci slične sudbine okupili su se u domovima za ratnu siročad.
Kasnije će pesnik Vito u stihovima progovoriti o toj generaciji koja je morala da shvati - "u jednom dobu kad se teško šta shvata, kako nam niko ne može vratiti ni mrtvu majku, ni oca, ni brata".
Siromaštvo je dostojanstveno podnosio. Pošto nije imao stan, jedno vreme je noćivao pod stepeništem, zatim u železničkom vagonu. U tako teškim životnim uslovima, razboleo se i postao česti gost sanatorijuma. Četiri godine bio je vezan za bolesničku postelju. Već od rođenja zadojen čemerom, nije se predavao. Sav u bolu, nadanjima i iščekivanjima, živeo je ipak svoj život.
Prve zbirke pesama "Drumovanja" i "Sunce, hladno mi je" Vito je štampao o svom trošku. Iako u skromnoj opremi, bile su tražene i rado čitane. Najčešće su ih kupovali prijatelji sa kojima je provodio kafanski život. Stalno je bio u sukobu s vlašću, odležao je neko vreme i u zatvoru, ali su ga pojedinci iz te vlasti i štitili.
Iz Nikšića se preselio u Titograd (današnju Podgoricu) i zaposlio se u redakciji "Pobjeda". Njegove reportaže "Crnom Gorom putem i bespućem" su, u stvari, priče.
Ponekad je Vito priređivao književne večeri u kafanama, pred brojnom publikom koju je on znao da razgali i uzbudi svojim stihovima. Pisao je i pesme za decu, od kojih su se neke našle u čitankama za osnovce.
Inače, malo ko zna da je čuvena pesma Mikija Jevremovića "Pijem" zapravo Vitova.
Naime, Jevremović ne samo što je pozajmio Vitove stihove, već je pozajmio i muziku grčkog kompozitora pa su počele da pljušte i tužbe za plagijat, piše Arts Montenegro.
Prijatelji su jedva nagovorili Vita da ga tuži, a krunski svjedok na suđenju bio je Blagota Eraković koji je bio i prisutan kad je Vito dao te stihove.
Kažu da se Vito sažalio što Mikija tuže i stranci pa je povukao tužbu. Međutim, ta pesma nikad nije potpisana kao Vitova.
"Pijem" postala je hit i dan danas je rado slušana.
I opet jesen
I opet jesen. Opet tutnje beskrajne kiše po Nikšiću, i opet stare crne slutnje, i opet - sam si, Nikoliću.
I opet neka pisma duga, očajna pisma - bez adrese, a nigdje drage, nigdje druga, samo ta jesen. Opet jesen.
A šta ako prosviram taj metak kroz ovo čelo neveselo, a onda počne sve ispočetka: život, stradanja, pa opet - čelo.
Vito Nikolić je umro 10. septembra 1994. godine u Podgorici.
(Kurir.rs/Poezija suštine/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
