PRONAĐENI MRTVI NA LIVADI DRŽEĆI SE ZA RUKE: Najtragičniji domaći film krije istinitu priču o SVIREPOM UBICI iz SFRJ

Poslednjih godina Slobodan Ćustić snima hit seriju "Igra sudbine", ali njegovo prvo pojavljivanje na filmu bilo je "Kuduz" velikog scenariste Abdulaha Sidrana.

Malo ljudi zna da je Sidran ovu priču pisao po istinitom događaju. "Kuduz" snimljen je pre pune 34 godine, tačnije 1989. godine. Režirao ga je Ademir Kenović, a scenario je zajedno pisao sa Sidranom.

Priča prati tešku sudbinu Junuza Keče, u filmu Bećira Kuduza, kojeg je maestralno odigrao Ćustić.

Stravično ubistvo koje je potreslo bivšu Jugoslaviju desilo se 1885. godine nadomak Hadžića, kada je Junuz Kečo u naletu bolesne ljubomore usmrtio suprugu nožem, nakog čega se godinu dana skrivao po okolnim šumama.

Neverovatna životna priča Junuza Keče, koji je u selu Gornja Bioča u oštiti Hadžići 21. marta 1985. godine počinio zločin iz bolesne ljubomore, pretočena je film "Kuduz“ (1989.), koji je prije tačno 34 godina režirao Ademir Kenović. Bećir Kuduz je bilo filmsko ime svirepog ubice mekog srca, koji je sa sedam uboda nožem brutalno iskasapio jetru i pluća svoje supruge Raseme Fazlibašić, slomivši joj tri rebra i poslavši je u smrt. Reč kuduz na turskom jeziku znači besnilo i ona najbolje objasnila situaciju koja se dogodila u kući Raseminog rođaka kojeg je iste večeri oko 19 sati Kečo takođe ubo nožem, gde je Rasema boravila nakon razvoda od Junuza, prenosi poral Klix.ba.

Film je čin ubistva pokazao kao Kuduzov ulazak u kamp kućicu i kratko komešanje, iako je stvarnost ostavila puno brutalnije činjenice, pa i fotografije. Policija je Rasemu zatekla u zakljačanoj sobi, na podu pored kreveta, a ispod nje je bio pokrivač natopljen krvlju. Te noći policija je u Raseminoj tašni našla i dokument o razvodu od Keče. Rasema Fazlibašić, odnosno Badema Kuduz, bila je žena za koju je Kečo rekao da je "voleo više nego sebe", a ambivalentnost njegove ličnosti najbolje je pokazana preko istovremene brutalnosti i neverovatne ljubavi koju je Kečo razvio prema Raseminoj kćeri Saneli. U filmu se devojčica zvala Amela a igrala ju je Ivana Legin, koja u našem sećanju živi i po simpatičnom stihu "Ja se zovem Ivana a tata me zove zlato“ iz hit "Čaje Šukarije" Zdravka Čolića.

- A more l' se, bolan, sanjat' ono čega nema?- reči su koje je Junuz Kečo navodno izgovorio reditelju Ademiru Kenoviću kada ga je posetio u zatvoru u Foči 11. jula 1988. godine.

Kako je pobegao

Početkom devedesetih, tačnije 1993. godine Junuz Kečo uspeo je da pobegne iz zatvora u Foči. Dugo se nije znalo gde je pobegao i da li je živ, a kasnije se saznalo da je sve vreme živeo sa svojom pastorkom Sanelom, čijoj je majci oduzeo život. Prema nekim pisanjima, u avgustu 1993. godine Sanela, tada četrnaestogodišnjakinja, i pedesetogodišnji Kečo su poginuli od snajperskog metka u selu Gojkovac nadomak Lepenice. Pronađeni su mrtvi na livadi, držeći se za ruke, a sahranjeni su na groblju "Mokrine“ jedno pored drugog.