Preminuo je Veljko Bulajić, jedan od najvećih filmskih reditelja s naših prostora koji je trajno oblikovao jugoslovensku kinematografiju.
Vest o smrti Večernjem listu potvrdili su članovi porodice.
Reditelj Veljko Bulajić rođen je u mestašcu Vilusi na pola puta od Trebinja do Nikšića, 22. marta. 1928. Sa roditeljima, ocem Miljkom i majkom Ljubicom te braćom Džorđem i Stevanom je do izbijanja Drugog svetskog rata boravio u Sarajevu, a onda su se vratili u rodne Viluse i već 13. jula 1941. godine pridružili „ustanicima“ koji su se borili protiv ‘okupatora i narodnih izdajnika’. Najstariji brat Đorđe je poginuo u ratu, dok su Stevan i Veljko preživeli, iako su i oni bili ranjavani.
Srednju školu Bulajić je završio u Sarajevu. Nakon rata našao je mesto u Domu JNA u Zagrebu, gde se motao s mlađim poratnim intelektualcima. Tada se počeo zanimati za kinematografiju, upisao je filmsku režiju u Centro Sperimentale u Rimu. Diplomirao je 1959., asistirao velikim rediteljima kao što su Federiko Fellini i Vitorio de Sika pa se vratio u bivšu Jugoslaviju.
Rediteljsku karijeru započeo je sa dva kratka filma: Kamen i more i Brod lutalica (1953.). Prvi dugometražni igrani film "Vlak bez voznog reda" (o posleratnim migracijama stanovništva) realizirao je 1959. godine. Delo je nagrađeno s dve Zlatne arene i nagradama Slavica i Jelen u Puli, te Nagradom grada Zagreba. Sledi film Rat (1960.), vizija ratne katastrofe, nagrađen Zlatnom i Srebrnom arenom u Puli. Veliki uspeh Bulajić postiže filmom Uzavreli grad (1961.), o životu u novome industrijskom centru, nagrađenom takođe Zlatnom arenom u Puli.
Bulajić je autor čiji su filmovi postigli najveći uspeh kod domaćih i stranih gledalaca. Kozara, Vlak bez voznog reda, Atentat u Sarajevu zajedno s Bitkom na Neretvi na vrhu su liste najgledanijih filmova u bivšoj Jugoslaviji. Navedena četiri filma prikazivani su u mnogim državama, što su jugoslovesnke vlasti podsticale iz političkih i ideoloških razloga. No, njegovi filmovi su donosilii velike zarade.
Veljko Bulajić dobitnik je nagrada Zlatni Lav u Veneciji, Zlatna Nimfa u Monte Carlu, nagrade za režiju u San Sebastijanu i New Delhiu, Zlatne medalje na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi, međunarodne nagrade kritike Cidalc, nagrade Zlatni klas za najbolji film u Valladolidu, nekoliko nagrada publike te još neke druge.
Nagrađen je s nekoliko Zlatnih Arena na Filmskom festivalu u Puli za najbolje filmove i najbolju režiju, a američka Akademija za umetnost i nauku nominovala je njegov film Bitka na Neretvi za Oskara.
(Kurir.rs/Večernji.hr/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
