CEO SVOJ ŽIVOT UTKAO SAM U KNJIGU "GALERIJA": Novi roman Dušana Miklje ZA KURIR otkriva šta kriju stranice njegovog novog dela

Novi roman Dušana Miklje "Galerija (Zatvoreno zbog popisa)" u izdanju "Vulkana" osvojio je brojne simpatije čitalaca i nedeljama unazad je jedan od najtraženijih naslova u knjižarama.

Iako je u svoju "Galeriju" uvrstio značajna imena koja su ispisala svetsku istoriju, u razgovoru za Kurir ističe, da je jednaku pažnju posvetio i ne tako popularnim imenima, a otkriva i naslov novog dela.

Ko su junaci vašeg novog dela koje pokušavate da sačuvate od zaborava?

- Ljudi, predeli, gradovi, događaji. Sve što predstavlja ostavštinu jednog, laskam sebi, uzbudljivog života. Sve što se taložilo godinama. Što je vredno sećanja i zaslužuje da bude sačuvano od zaborava.

U knjizi, obuhvatate širok spektar tema, od istorijskih ličnosti do egzotičnih predela. Kako ste birali koje će slike i priče biti deo "Galerije"?

- Uvršćene su slike ne po statusnoj vrednosti već po svojoj izuzetnosti. Po nečemu što ih izdvaja. U takve svakako spadaju ličnosti koje vlast nije promenila. Koje zbog toga zaslužuju najveće poštovanje što je vidljivo i po središnom mestu koje im je dodeljeno.

Takvi su, na primer, nekadašnji predsednik Italije Pertini, prvi predsednik nezavisne Angole Agostinjo Neto, koji je prisutan takođe u svim antologijama pesništva na portugalskom jeziku. Tu je i Vizental koji nije bio u vlasti ali je bio dovoljno moćan da dohaka nacističkim ratnim zločincima.

U "Galeriji" se našlo mesta i za velike filmske dive Moniku Viti i Brižit Bardo. U njoj su, radi ravnoteže, prisutne i osobe sa tamne strane meseca, poput Kurta Valdhajma i Idi Amina koji je sebe od narednika preimenovao u feldmaršala i gospodara Uganne. Među buntovicima koje sam uvrstio u " Galeriju" posebno su mi dragi vođa "Crnih Pantera" Stokli Karmajkl sa kojim sam se video u Kasmpali i ćerka Če Gevare Adela koju sam susreo među anarhistima u Rimu.

Kao pravi umetnik junake ste oslikali na sopstven način.

- Slike su opisane rečima. U isto vreme su razvrstane kao likovno postojeće. Koliko je to moguće dovođene su u vezu sa slikarima koje su u srodstvu sa opisanin likovima i predelima. Toledo je, na primer, poistovećen je sa El Grekom koji je i doslovno utkao svoj lik u mračne kule tog grada. Tropski predeli, opet, nisu mogli da mimoiđu Pola Gogena niti Pariz Šagala.

Bavite se i životima "malih ljudi". Ko su te ličnosti koje su vas inspirisali i na koji način?

- Ovde nema "malih ljudi". Ravnopravan status ima šivaća mašina moje majke koja nas je u teškim vremenima odhranila, sa slikom" Švalje" Pabla Pikasa u Metropoliten muzeju u Njujorku u kome izmučena žena pegla veš.

Koliko ste svog života utkali u redove ove knjige?

- Moglo bi se reći ceo život. Dužan sam da to priznam uprkos netrpeljivosti prema patetičnim i ganutljivim iskazima.

Knjiga postavlja pitanje kako bi izgledao život čitalaca kada bi ga predstavili kroz slikarska platna.

- Mislim da bi taj način bio korisniji od visokoumnih tumačenja. Možda bi na delotvornije pomogao da se sagleda život umesto da se preispitujemo da li je mogao da bude drugojačiji.

U prethodnom intervjuu ste napomenuli da pripremate knjigu za najmlađe. Da li su vam unuci bili najveći kritičari u pisanju nove knjige?

- Unuci se raduju prilici da postanu " književni junaci". Pod uslovom naravno da knjiga naiđe na povoljan prijem kod izavača.

Poznati ste kao neko ko "brzo i lako" piše. Šta pripremate u budućnosti?

- Pišem roman sa naslovom " Ukidanje čoveka". Iako naslov dovoljno upućuje na sadržaj rekao bih samo da je reč o temi koja se na sudbonosan egzistencijalni način tiče samog našeg opstanka.

Kako biste vi opisali svoj život kroz slike? Koje bi se scene našle u vašoj ličnoj galeriji?

- Odrastao sam u siromaštvu. Odabrao bih slike koje govore o žrtvovanju mojih roditelja. Takođe slike koje imaju nadrealistički karakter, kao more u Karibima, čiji podvodni svet liči na slike Pola Klea.

Šta biste želeli da čitaoci ponesu sa sobom kao poruku "Galerije"?

- Da živimo u nepravičnom svetu, u kome se ne nagrađuju čovečmost i trud. Ali opet da ga izmenimo moramo da se i lično potrudimo.

(Kurir.rs/I.M.)

Bonus video: