Kako je "Kosovka devojka" postala nacionalna heroina: Remek-delo Uroša Predića samo 48 sati u Konaku kneginje Ljubice
Slika "Kosovka devojka" Uroša Predića (1857-1953) biće izložena u Konaku kneginje Ljubice 15. i 16. februara povodom obeležavanja Dana državnosti Srbije, najavili su iz Muzeja grada Beograda. Ulaz za posetioce je slobodan. Ovo čuveno delo nastalo je 1919, po porudžbini udruženja Kolo srpskih sestara, a inspiracija je bila istoimena narodna pesma, koju je Predić smatrao jednom od najlepših u istoriji srpske književnosti.
- Ubrzo je stekla veliku popularnost, bila je štampana na razglednicama koje su se prodavale u humanitarne svrhe, a do danas je jedno od najznačajnijih dela u istoriji srpske umetnosti - navodi su u saopštenju.
Slika je otkupljena od knjižarskog preduzeća "Polet" 1940. i od tada se čuva u Muzeju grada Beograda. Nakon završetka radova na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Muzeja, slika "Kosovska devojka" biće deo stalne izložbene postavke. Za praznični trobroj Kurira donosimo vam priču o ovom remek-delu.
Ožalošćena verenica
U narodnoj književnosti, koja je nastala iz kolektiva i za kolektiv, Kosovka devojka je jedan od centralnih ženskih likova kosovske tragedije. Predstavljena je kao nevesta Toplice Milana, čija je supruga trebalo da postane nakon njegovog povratka iz boja. Međutim, pošto je junak izgubio život u borbi, Kosovka devojka je postala prototip "tragičnog lika nesuđene neveste".
Osim uloge ožalošćene verenice, Kosovka devojka obavlja i druge funkcije. Ona luta bojnim poljem u potrazi za verenikom, neguje i okrepljuje preživele i vrši čin predsmrtnog pričešća. Njeni rekviziti su zlatni kondiri s vodom i vinom i hleb kojim "zalaže" ranjenike. Pokušavajući da održi ranjenike u životu, Kosovka devojka obavlja rituale koji su odraz njenog milosrđa, ali i želje da od svedoka dozna da li je njen verenik preživeo boj. Treba je sagledati kao junakinju u čijoj sudbini se prepliću individualno i kolektivno, a njena tragedija se tumači kao tragika čitavog ženskog kolektiva, pa i srpskog naroda u celini.
Pošto je Urošu Prediću narodna pesma "Kosovka devojka" bila inspiracija za ovu sliku, moguće je uočiti izvesna verbalno-vizuelna prožimanja, ali i odstupanja. Slikar je na platnu zabeležio trenutak kada junakinja poji ranjenog junaka Orlovića Pavla. Odevena je u narodnu nošnju bogate folklorne ornamentike. Junak je predstavljen u blago raskopčanoj plavoj atili, s punom ratničkom opremom. Slika je smeštena u pejzažu, s posebno naglašenim ružičastim koloritom neba, koji verovatno upućuje na zoru kao vremenski plan opisan u pesmi.
Budući da je Predić školovan na Likovnoj akademiji u Beču, sliku je izveo u akademskom maniru, s primesama tada aktuelnog idealističkog realizma. Idealizacija junaka i predela uočava se poređenjem sa izvornim stihovima, dok su naturalistički opisi junakovog tela izostavljeni na platnu. Isto važi i za "razbojište" po kome Kosovka devojka "prevrće po krvi junake": ono je samo suptilno obojeno crvenom bojom. Može se zaključiti da slika odiše više lirskim nego epskim.
Univerzalnost
U pogledu mogućeg tumačenja "Kosovke devojke", neophodno je uzeti u obzir vreme nastanka, koje je vezuje za Veliki rat. Predić je već 1914. izveo pripremne studije za izvedbu slike, koja je finalno uobličena 1919. Ratne godine ukazuju na njenu interpretaciju u univerzalnim okvirima. Kosovka devojka je prepoznata kao nacionalna heroina koja indirektno uzima učešće u nacionalnoj borbi pomažući ranjenicima. Zato pojedini autori poistovećuju Kosovsku devojku s "prvom bolničarkom iz mita". Članice Kola srpskih sestara mogle su se identifikovati s Kosovskom devojkom, budući da je milosrđe zajednički imenitelj karitativnih misija junakinje u pesmi i bolničarki u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
