"Tome me je podučio Bata Živojinović" Jelica Sretenović o najvažnijoj lekciji u glumi, "Boljem životu", novom filmu i penzionerskim danima
Pre tačno pola veka glumica Jelica Sretenović prvi put je stala pred kamere, i to u jugoslovenskom filmu "Žive veze". Njenu biografiju krasi podatak da je glumu kod profesora Predraga Bajčetića upisala sa samo šesnaest godina i tako bila najmlađa u klasi koju su pohađali i Gorica Popović, Tanja Bošković, Ljiljana Dragutinović, Radmila Živković... Počela je da radi pred sam kraj studija, ali je slavu od Vardara pa do Triglava stekla u kultnoj seriji "Bolji život" Siniše Pavića. Po njenom liku Koviljke Koke Stanković publika ju je dugo oslovljavala.
Iako je već izvesno vreme u penziji, ova dramska umetnica nije prestala da radi. Veoma je angažovana u pozorištu, a pred njom je i još novi izazov. Naime, trenutno snima film "Hajduk u Beogradu", ekranizaciju kultnog romana Gradimira Stojkovića, u režiji Milana Todorovića. Sreli smo se na setu ovog ostvarenja, a Jelica u razgovoru za Kurir evocira uspomene na Jugoslaviju i pravi paralelu s vremenom u kojem danas živimo.
Kako je vratiti se u osamdesete, gde je smeštena radnja filma "Hajduk u Beogradu"?
- Meni je bilo lepo i lako. Volim da se setim tog divnog vremena. Takođe, uživam da radim s mladim ljudima. Divno je što ćemo posle dugo godina imati jedan film za decu i mlade, ali, bogami, biće i za odrasle.
Kakva je vaša uloga?
- Mala, ali efektna. Igram tetkicu Ljubicu, koja je odlikovana u Drugom svetskom ratu. Ona radi u osnovnoj školi, a radnja priče dešava se 1985. godine. Ljubica je zaljubljenik u maršala Tita. U školi postoji i Titova bista, a ona se trudi da lepo izgleda i da bude uvek perfektno uglancana. Uz to, vodi i svakodnevni dijalog s nekadašnjim predsednikom.
Da li ćemo upamtiti tu vašu Ljubicu?
- Radila sam često epizodne uloge. Kod ove mi se dopalo to što sam osetila da može dobro da se uradi. Manja uloga mora da bude sublimisana i da ima svoj početak i kraj. Ima epizoda koje prosto prolete i nemate priču tog lika. Ljubica ima svoju priču. Volim da radim epizode koje imaju svoj početak, sredinu i kraj. Isto tako se prilazi i glavnim ulogama, ali je teže igrati epizode.
Kako ste zapamtili Tita i to vreme?
- Cela moja generacija, a i neka posle moje, živela je u dobu gde smo svi bili jednaki. Sada tek, sa ove distance, mogu tom vremenu da nađem mane, ali tada to nisam osećala.
Razlikuje li se današnja mladost od one u vaše vreme?
- Mladost je uvek lepa. I moja generacija, kad je ulazila u glumu, bila je prihvaćena ili nije. Neki vas kritikuju samo zato što ste mladi, pa vas čak i na nož dočekaju. Ipak, to je manjina. Mladi uvek donose nešto novo. I u krajnjoj liniji, mladi su budućnost.
Nekako vas svi pamtimo po "Boljem životu". Vidite li naslednika Siniše Pavića?
- Ne vidim. Smatram da je Pavić naslednik Nušića, jer on se doticao na jedan duhovit način tema koje su u žarištu, a bile su vrlo bitne devedesetih. Nušić je aktuelan i danas. Vidite da se suštinski ništa nije promenilo. Na "Slaviji" igramo njegovu "Vlast". Igramo je već 18 godina i odigrali smo je već više od 300 puta. Sala je uvek puna. A tako je i s Pavićem. Ništa se nije promenilo otkad je rađen "Bolji život". Ljudi, verujte mi, imaju iste probleme. Stvarno bih volela da svi živimo život o kome maštamo. A imamo nestvarno lepu i bogatu zemlju.
Kako vam je u penziji?
- Ne osećam tu penziju. Umetnik je živ dok radi. Uvek ima uloga za nas starije glumce. Samo da je zdravlja, a sve ostalo ide u rok službe.
Karijera se pravi i na odbijenim ulogama. Šta se odbili?
- Nisam odbila mnogo uloga. Tome me je podučio Bata Živojinović. Veliki Bata mi je rekao da uopšte nije odbijao uloge, jedino onda kad baš nije mogao da snima. Inače, sve je prihvatao. I naravno, i glumac treba sve da prihvati, jer što više radi, to je bolje za sve posle.
