"U bolu smo svi isti" Slika sa sahrane ćerke Buleta Goncića potresla i one koji je nisu poznavali: "Sve je postalo nevažno"

Aleksandra Goncić, ćerka glumca Svetislava Buleta Goncića i dramaturškinje Gordane Goncić, sahranjena je u utorak, 18. marta, na Novom groblju u Beogradu. Stotine prijatelja okupilo se kako bi Aleksandru, koja je preminula u 27. godini nakon duge borbe sa opakom bolešću, ispratili na večni počinak. 

Prerana smrt Aleksandre Goncić potresla je i ljude koji je nisu poznavali, čemu svedoči Fejsbuk objava umetnika Stefana Simića, koji se slučajno našao na drugoj sahrani istog dana. Njegovo zapažanje prenosimo u celosti:

- Bio sam na jednoj sahrani. Poslednja kapela u nizu na Novom groblju. Nisam ni znao da će u prvoj kapeli biti sahrana ćerke Buleta Goncića -  napisao je na društvenim mrežama umetnik Stefan Simić i nastavio:

Aleksandar Vučić na sahrani ćerke Buleta Goncića:

"Ko zna koliko ljudi je došlo.
Čekao se red.
I u tim momentima sve se zaboravilo:
politika, ko je za koga, ko je gde.
Imaš red ljudi koji čekaju da izjave saučešće,
imaš devojku od 27 godina koja leži,
i imaš poslednje zbogom.

Ne gledaš stranku.
Ne gledaš poziciju.
Ne gledaš profesiju.
Ne gledaš ništa.

Gotovo dva i po sata neutešni roditelji primali su saučešće

Samo vidiš koliko smo svi isti
u jednom.
Kada bi život imao dugme za pauzu,
to bi bilo jučerašnji trenutak, kada sve stane.
Nikome nije bilo važno, bar tada,
ko je šta rekao nekad ili ko će šta reći sutra.
Imali smo samo večno sada
i pogled u nemoć da se vrati mlado biće, prerano otišlo.

Zbog koga su se svi okupili,
i oni koje nikada ne možeš da vidiš na istom mestu:
i predsednik republike i oni koji ga ruše svih ovih meseci,
i oni sa vrha i oni sa dna.
Svi.

Gledaš i ne veruješ,
niko i ništa pre toga nije moglo da ih okupi zajedno,
samo smrt deteta.
Bio sam razoružan tim prizorom,
gde se brišu sve podele i granice,
gde svi postajemo jedno,
bez obzira na sve.

Voljenu prijateljicu došao je da isprati ceo njen razred, ali mnogi glumci:

Sve je postalo nevažno:
politika, ko je za koga, ko je gde,
kada svi hodamo istom stazom života i smrti.
Da je Aleksandra mogla da nam se obrati, sigurno bi nam rekla:
"Zastanite malo, ljudi, pogledajte se u sebe.
Šta je važno na kraju?

Ljubav, šta si uradio i šta ostavljaš.
Uspela sam sve ovde da vas okupim.
Šta drugo da vam kažem, osim da vas volim.
I hvala vam što ste tu.

Sve prođe, nekome sa dvadeset i nešto,
nekome kasnije.
Budite bolji ljudi.

I naučite da kažete "hvala", "oprosti" i "izvini".
Kada, ako ne sada?
Hajde da ne budemo ljudi samo na kraju,
nego malo češće.
Sve će onda biti bolje.
A i mi ćemo postati."

Nikoli Mijailoviću je baš na dan sahrane bio rođendan, a sutradan se oglasio na Fejsbuku.

- Dragi prijatelji, hvala svima na mnogobrojnim čestitkama. Ovaj rođendan nije bio slavljenički. Bio je tužan jer smo preključe u carstvo nebesko ispratili jednu mladu dušu koja nije zaslužila takvu sudbinu. Duboko potresen tom nepravdom, pitanje ovozemaljske pravde se samo nameće, sa nagađanjima u odgovorima koji ostaju nedorečeni…- napisao je novi direktor Madlenijanuma.