Selaković na Svečanoj akademiji povodom Dana Biblioteke Matice srpske
Ministar kulture Nikola Selaković istakao je na Svečanoj akademiji povodom Dana Biblioteke Matice srpske da je ova ustanova baštinar srpskog kulturnog nasleđa, čuvar pismenosti, stub znanja i da je tako od prvih dana biblioteka zaživela u našem nacionalnim biću, te da će Ministarstvo kulture u strateškom delovanju poseban značaj pridavati upravo knjizi kao stožeru jedne nacije i kulture.
Selaković je najavio posebnu podršku izdavaštvu Matice srpske i napomenuo da je sve što se radi pod pokroviteljstvom predsednika države, uz pomoć Ministarstva kulture i čitave Vlade Republike Srbije način da se odužimo velikim i slavnim precima koji su se, vizionarski razmišljajući pre dva veka, odvažili da stvore Maticu srpsku kao prvu ustanovu takve vrste u čitavom slovenskom svetu.
„Matica srpska, Mitropolija karlovačka i slavna srpska vojska su tri najznačajnija faktora koja su dovela do nacionalnog oslobođenja i ujedinjenja našeg naroda što nikada ne smemo da izgubimo iz vida. Ministarstvo kulture će u svom strateškom delovanju, kao i u budućoj izradi nacionalne strategije razvoja srpske kulture, poseban značaj pridavati upravo knjizi kao osovini i stožeru jedne civilizovane nacije, jedne kulture. Treba da vratimo knjigu sa margine upravo u središte naše kulture i na tom našem strateškom zadatku veliku pomoć i podršku imamo upravo od Matice, a posebno od Biblioteke Matice srpske i njenog upravnika gospodina Selimira Radulovića, čoveka koji zaista celog sebe daje knjizi“, rekao je Selaković.
Ministar kulture je ukazao da izdavački centar Matice srpske radi neumorno i izrazio uverenje da bi mogao da preraste u jednu vrstu srpskog enciklopedijskog zavoda i da će se
na tome raditi u budućnosti.
„Matica apsolutno ima potencijal da izgradi i takvu jednu ustanovu. Ono što je odlika
čitave Matice srpske u prethodnih 200 godina jeste da se u njoj neumorno radi, neumorno
stvara. Matica je jedna, a oko nje nastaju brojne radilice i te radilice stvaraju stalno
jednu novu vrednost za srpsku kulturu. Upravo na tom poslu Matica srpska, ali i
Biblioteka Matice srpske mogu da računaju na punu podršku, pomoć i posvećenost
Ministarstva kulture i čitave Vlade Republike Srbije“, rekao je Selaković.
Ministar je naglasio da je Biblioteka Matice srpske mnogo više od biblioteke, da nije
samo samo mesto gde se, između ostalog, čuvaju i retke rukopisne knjige.
„Najveća zbirka takvih, retkih rukopisnih knjiga u Srbiji se nalazi upravo u Biblioteci Matice srpske, a drugo mesto gde se čuva najveći broj srpskih rukopisa i rukopisnih knjiga je Sveta srpska carska Lavra- manastir Hilandar. Ono što je Hilandar na Svetoj Gori Atonskoj, to je Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu. Sa njenih polica govorile su misli Dositeja i Vuka, ostvarivale se vizije Zmaja i Miletića, širili se vidici naučnika i umetnika, kovao se duh srpske modernosti. Iz nje su nikli listovi i časopisi koji su gradili srpsku javnost, obrazovali naraštaje i
čuvali narodnu dušu”, rekao je Selaković.
Ministar je poručio i da danas, kada smo savremenici velikih izazova i brzih promena,
Biblioteka Matice srpske ostaje naša najčvršća snaga.
“Zato, pod ovim svetim zidovima, danas ne govorimo samo u slavu jedne ustanove. Govorimo u slavu onog dela srpskog naroda koji je znao da nije dovoljno samo preživeti već da treba ostaviti trag, izgraditi kulturu, uzdići reč i misao kao najveće i najviše obeležje svoga postojanja”, zaključio je ministar.
(Kurir.rs)
