"Na uranku smo nekad nastupali s folklorom, a sada je to bio dan za porodicu" Jelena Tomašević o proslavi 1. maja, željama i 20 godina karijere

Otkako je kročila na javnu scenu, pop pevačica Jelena Tomašević sledila je svoje srce i njime birala teži, ali lepši put. I danas je razumeju uglavnom oni kojima je suština uvek važnija od forme. Svoje vokalne predispozicije, koje je dobila rođenjem, nadograđivala je upornim radom i usavršavanjem, a pored publike, koja je to odmah primetila i uzvraćala joj emocije podrškom i aplauzima, dokaz njenog kvaliteta jesu i uspesi izvan granica naše zemlje.

Došao je red da za 20 uspešnih godina vernoj publici pokloni koncert. Ali ne bilo kakav. Jelena će 23. maja u Sava centru izvoditi svoje najveće hitove u aranžmanima za simfonijski orkestar. Uoči svečanog obeležavanja jubileja, ona u ovo vreme praznika između Uskrsa i Prvog maja, u razgovoru za Kurir evocira uspomene na početke, otkriva kako izgleda život dva umetnika i vaspitanje jedne tinejdžerke. Ali, i kako se još jednom snašla radeći novu sinhronizaciju u animiranom filmu "Kralj nad kraljevima".

Bio je to još jedan poslovni izazov?

- Mnogo mi je zanimljivo da uđem u svet sinhronizacije dečjih animiranih filmova. Izgleda mi kao neki izlet gde sam se divno provela. Film "Kralj nad kraljevima" je divan porodični film za sve generacije koji govori o životu Isusa Hrista kroz dečji ugao i izuzetno je poučan. Počastvovana sam što sam imala priliku da pozajmim glas Bogorodici Mariji, mami Ketrin i anđelu. Dobila sam pohvale od ekipe koja je radila animaciju, ali i od publike koja je gledala film.

Kako je uopšte došlo do toga da radite sinhronizacije?

- Sve je počelo kad sam pozajmila glas liku mame u "Malom princu", to mi je bilo prvo iskustvo u životu. Sećam se koliko sam bila srećna na premijeri crtanog filma što samo stojim pored Miše Janketića. Zatim sam učestvovala i u igranom filmu "Deda Mraz i kompanija", imala sam čast da sinhronizujem čuvenu Odri Tatu, a Nikola Kojo je sinhronizovao Deda Mraza. Mislim da se ipak dosta oslanjam na svoj muzički sluh i da mi to mnogo olakšava posao, jer mogu da se potpomognem oponašanjem glasa originalne glumice.

Vaš suprug Ivan Bosiljčić odavno peva, pored toga što je glumac. Ima li šanse da vi nekad zaigrate na filmu?

- Imala sam priliku da se oprobam u ulozi pevačice u filmu "Ivkova slava", i tamo sam doduše pevala, tako da mi nije bila zahtevna uloga. Ipak, mislim da mi je lakše da se zadržim na sinhronizaciji animiranih filmova. Jednom sam se oprobala u mjuziklu "Beli žuravlji", tako da bih možda pre mogla da se snađem u mjuziklima nego u nekoj igranoj ulozi.

Teku li pripreme za koncert?

- Svakako smo već Simfonijski orkestar RTS, moj bend i ja imali probe i pripreme za martovski koncert, koji smo odložili za maj, tako da je sve spremno, ali imaćemo još koju probu pred 23. maj.

Da li je vreme iščekivanja ispunjeno strepnjom ili uživanjem?

- Iza nas su uskršnji praznici, koje smo proveli porodično, tako da je bilo dosta odmaranja. Radujem se koncertu i obavezama koje me očekuju.

Želite li da otkrijere šta publiku čeka u Sava centru?

- Ovaj koncert se razlikuje po tome što će pesme, koje moja publika voli, zvučati veličanstveno u aranžmanima za simfonijski orkestar, a to dosad nisu imali prilike da čuju od mene. Zato se radujem što će ovaj koncert, kojim slavimo 20 godina od pesme "Jutro", biti prava muzička poslastica kako za sve ljude u publici, tako i za nas na bini.

Šta vam je najsnažniji utisak kad pogledate unazad od te 2005. godine i pesme "Jutro"? Možda to što ste bili hrabri da ne pravite kompromise?

- Volim svaki segment moje karijere. U muzici sam od sedme godine, kada sam nastupala na dečjim festivalima, preko folklora, izvorne muzike, do "3K dura", Beovizije. Ipak smatram da mi je predstavljanje Srbije na Evroviziji 2008. i osvajanje šestog mesta u finalu bio najveći uspeh u karijeri, kao i odskočna daska za prvi album "Panta rei", koji je te godine izašao, a koji je iznedrio velike hitove poput pesama "Košava", "Med i žaoka", "Okeani", "Jutro", "Oro", "Panta rei"... Pre tri godine sam imala veliku čast da gostujem na koncertu čuvenog Andree Bočelija u Beogradu i da otpevam s njim u duetu dve pesme. To smatram apsolutno još jednim najsnažnijim utiskom u svojoj karijeri, a meni je svakako najdraži momenat.

Kako vidite sebe za još 20 godina?

- Dugujem svima koji vole kako pevam izvorne pesme, kao i onoj maloj Jeci koja je pevala odmalena izvornu muziku, jedan takav album. Iako sam snimala trajne snimke tradicionalne muzike za arhiv Radio Beograda, ipak bih na tome intenzivno poradila u bliskoj budućnosti. Za 20 godina vidim sebe živu i zdravu, okruženu porodicom, a i svojom publikom.

Sa strane deluje bajkovito vaš život s umetničkim profesijama. Možete li da kažete koliko ste srećni što ste birali ovaj put?

- Osećam se privilegovano jer se bavim poslom koji volim. Svesna sam da se u životu apsolutno ništa ne podrazumeva. Stoga sam zahvalna i na poslu, i za porodicu i prijatelje koji me okružuju.

Jeste li uspeli da spojite praznike, jesu li oni idealno vreme za male porodične rituale? Stižete li i do Užica i do Kragujevca?

- Kako mi do naših, tako i oni do nas. Svi volimo praznike, da vidimo drage i voljene ljude. Da smo porodično zajedno.

Odlazite li na prvomajski uranak?

- Nekad smo nastupali s folklorom u Kragujevcu i imali koncerte za 1. maj. Bili bismo svake godine na uranku, a sada kada smo porodični ljudi, okupljamo se s prijateljima i familijom svakako na sve praznike, pa i za 1. maj.

Radujete li se možda poklonima kao vaša ćerka?

- Radujem se vremenu provedenom s porodicom, manje-više poklonima, ali maminoj kuhinji najviše. I dalje moje jelo nikad ne ispadne kao njeno.

Da li je uzbudljivo vaspitavati tinejdžerku? Postoje li stvari koje vi učite od Nine?

- Nina je u turbulentnom tinejdžerskom periodu, ali je zrela devojčica i vrlo je vredna, završava nižu muzičku školu i sedmi razred osnovne škole, ide na folklor i odlično sve sama postiže, iako znam da joj nije lako. Mi smo tu, naravno, na raspolaganju za nju za sve što joj treba, ali najponosnija sam što je samostalna i što ume da se bavi svojim obavezama i bez naše pomoći.

Plašite li se prolaznosti?

- Sviđa mi se kako je patrijarh Pavle opisao vreme i prolaznost: "Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na njega se ne odnosi vreme. Na njega se odnosi večnost, a večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti. Nema ni juče ni sutra. Ima samo sada."